Najnoviji podaci Evrostata pokazuju značajne razlike među državama članicama Evropske unije
Cene stanova u Evropskoj uniji porasle su u periodu od 2015. do 2025. godine u proseku za 6,8 odsto brže od prihoda domaćinstava, objavio je danas Evrostat.
Služba EU za statitistiku ističe da je ovaj pokazatelj, koji upoređuje promene cena stanova sa promenama bruto raspoloživog dohotka domaćinstava po stanovniku, povećan u 17 zemalja EU, dok je u preostalih 10 zabeležen pad.
Najveći rast odnosa cena stanova i prihoda domaćinstava zabeležen je u Portugalu, gde je iznosio 60,8 odsto.
Slede Holandija sa 34,3 odsto, Mađarska sa 26,5 odsto, Češka sa 25,8 odsto i Španija sa 24,5 odsto.
Na drugoj strani, najveći pad ovog pokazatelja registrovan je u Rumuniji, za 42,8 odsto, zatim u Finskoj za 25,2 odsto i Bugarskoj za 16,2 odsto.
Evrostat navodi da ovaj pokazatelj meri koliko su se cene stanova promenile u odnosu na prihode tokom određenog perioda, ali ne predstavlja direktno poređenje apsolutne pristupačnosti nekretnina u različitim državama.
Drugi pokazatelj pristupačnosti stanovanja, koji poredi odnos cena nekretnina i prihoda sa njihovim dugoročnim prosekom od 2000. godine, ukazuje na dva izražena maksimuma – 2007. godine, uoči globalne finansijske krize, kada je bio 7,9 odsto iznad dugoročnog proseka, i 2022. godine, kada je bio veći za 7,4 odsto.
Nakon toga, pokazatelj je opadao tokom 2023. i 2024. godine, da bi se 2025. ponovo našao neznatno iznad dugoročnog proseka, za 0,03 odsto.
Evrostat ističe da se za potpuniju procenu pristupačnosti stanovanja moraju uzeti u obzir i drugi faktori, uključujući broj godina prihoda potrebnih za kupovinu stana, troškove stambenih kredita i udeo troškova stanovanja u raspoloživom dohotku domaćinstava.
