MEĐUNARODNI dan borbe protiv fašizma i antisemitizma – 9. novembar – u znak sećanja na Kristalnu noć 1938. godine, kada se u Nemačkoj dogodio veliki pogrom nad Jevrejima, obeležen je danas širom sveta, a centralna komemorativna svečanost u Srbiji održana je na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Ovaj dan se širom sveta obeležava od 1995. kao opomena na posledice ksenofobije i mržnje, i poziv na očuvanje sećanja na žrtve Holokausta.
– Projekat nacističke Nemačke, ali i namera uništavanja naroda je isključivo evropski projekat – naveo je istoričar Miloš Ković. – Još od dolaska na vlast Adolfa Hitlera 1933. počela je velika diskriminatorska politika prema Jevrejima. Važno je da decu učimo šta su radili Nemci sa Srbima, to ne bi trebalo zaboraviti, kao ni Holokaust prema Jevrejima.
Kristalna noć, najavila je Holokaust, sistematsko uništavanje jevrejske populacije, uključujući i potpuno asimilovane. Tokom Holokausta ubijeno je, koliko se zna, oko šest miliona Jevreja.
Masovni pogrom nad Jevrejima 9. na 10. novembra 1938. nazvan Kristalna noć ili Novembarski pogrom, dogodio se širom tadašnje Nemačke, podrazumevajući i Austriju i takozvanu Sudetsku oblast, anektirane delove Češke i Moravske. Pogrom su sproveli pripadnici paravojnih grupa nacističke partije, takozvani Jurišni (SA) i Zaštitni odredi (SS), kao i pripadnici Hitlerjugenda, podmlatka stranke, uz široku podršku brojnih nemačkih civila.
Smetale im i knjige
U POGROMU su spaljene jevrejske molitvene knjige i predmeti, umetnine, čitave biblioteke, nameštaj. Brojni istorijski objekti velike kulturne važnosti su razoreni, a preostala arhivska građa jevrejskih institucija je zaplenjena. Tokom narednih godinu dana više od 100.000 Jevreja napustilo je Nemačku.
Pošto je u Berlin uveče 9. novembra stigla vest da je u Parizu umro nemački diplomata Ernst Rat, čiji je ubica bio Heršel Grinšpan, mladić jevrejskog porekla, Hitler je reagovao demonstrativnim napuštanjem partijske manifestacije održavane povodom godišnjice neuspelog Minhenskog puča 1923. Gebels, ministar propagande, održao je zatim govor s pozivom na odmazdu. Niži partijski prvaci razumeli su to kao naredbu.
Atentat na Rata dogodio se 7. novembra, u Parizu, a njegova smrt je nastupila dva dana kasnije. Grinšpanovi roditelji bili su prethodno žrtve progona motivisanog antisemitizmom. Naloženo im je napuštanje Nemačke put Poljske, ali su tamošnje vlasti odbile da ih prihvate. Atentator se na taj čin odlučio pošto je uoči atentata dobio dopis od roditelja koji su mu predočili očajno stanje u kojem su se našli.
