NE tako davno, tokom rata protiv Iraka 1991. godine, SAD su mogle da istovremeno na more pošalju šest nosača aviona sa pratećim brodovima i da vode borbene operacija mesecima.
Trenutni rat protiv Irana pokazuje koliko je od taga opala borbena gotovost američke mornarice, a posebno nosača aviona, piše ruski vojni analitičar Jurij Podoljaka.
Početkom godine, kada su čak dve udarne grupe upućene u napad na Iran, američkim stratezima se činilo da sve ide dobro. Plan je bio da posle kratkog i pobedonosnog rata Teheran pristane na sve uslove Vašingtona.
Vreme je dokazalo da je ta pretpostavka bila pogrešna, kao i da su moral i bojeve sposobnosti američke mornarice daleko od onoga što su bili pre 20-30 godina, piše Podoljaka na platformi OK.
Problemi su počeli velikim požarom na najnovijem nosaču aviona, Džerald R. Ford, kada je izgorelo nekoliko desetina kabina. Nije jasno da li je brod pogodio iranski dron, ili je možda požar podmetnula sama posada. S obzirom na potonje događaje, ova druga opcija bi bila daleko gora po američku mornaricu.
Sada je došao red na Linkolna da bude povučen iz zone borbenih dejstava, i to po svemu sudeći iz istog razloga kao i Ford: zbog sabotaže posade. Naime, navodi Podoljaka, zvanični razlog za povratak Linkolna je naveden kao umor posade – koja je već 250 dana na bojevom zadatku – i manji tehnički problemi, koji su primorali mornare da nedeljama opstaju na suvoj hrani.
Ovo donekle podseća na čuvenu pobunu na bojnom brodu Potemkin u ruskoj carskoj mornarici 1905. godine, koja je počela zbog trulog mesa u menzi.
Pentagon je nedeljama pokušavao da sakrije probleme na Linkolnu od javnosti, ali je bruka pukla kada je nekoliko članova posade demonstrativno skočilo u more. Sada se Linkoln vraća kući, a treba da ga zameni nosač Džordž Vašington, koji je ranije bio u Južnom kineskom moru.
Iako SAD trenutno poseduju 10 nosača aviona, trenutno su u stanju da upotrebe najviše tri do četiri, podseća Podoljaka. Činjenica da su dva broda izbačena iz stroja za samo 100 dana je poražavajuća, dok je poseban problem za Pentagon da se u jednom ili oba slučaja radi o pobuni posade.
Sada im ostaju samo još dva nosača, Vašington i Buš, bez ičega u rezervi. Vredi podsetiti da je Buš već 100 dana na bojevom zadatku, pa bi i on mogao da se nađe u sličnoj situaciji kao Linkoln. Jer kako kažu, loš primer je zarazan.
