Dokumentacija pokazuje da je za nastavak izgradnje Hrama Svetog Save 1986. godine izdata građevinska dozvola, a 2003. upotrebna dozvola za konstrukciju. Uprkos tome, u delu medija pojavile su se tvrdnje da je Hram građen bez dozvole, dok je njegov katastarski upis povezan sa pitanjem bezbednosti objekta.
Tvrdnje da je Hram Svetog Save građen bez dozvole, objavljene u delu medija nakon javnog nastupa Blagoja Pantelića, u suprotnosti su sa dokumentacijom o nastavku izgradnje svetosavske svetinje.
Pantelić je u razgovoru za televiziju i portal „Insajder“ naveo da je Hram upisan u katastar po zakonu poznatom kao „Svoj na svome“. Pozivajući se na odredbe tog zakona o odgovornosti vlasnika, postavio je pitanje da li je objekat bezbedan i predložio da državna inspekcija to proveri.
U nastupu nije predstavio stručni nalaz koji bi ukazivao na oštećenje konstrukcije ili konkretnu opasnost po vernike i posetioce. Katastarski upis, sam po sebi, ne predstavlja nalaz o stanju konstrukcije i iz njega se ne može zaključiti da je Hram nebezbedan.
Za nastavak izgradnje Hrama Svetog Save građevinska dozvola izdata je 1986. godine.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata. Godine 2000. obavljena su ispitivanja statike kupole, a 2003. godine izdata je upotrebna dozvola za konstrukciju.
Praćenje stanja nastavljeno je i kasnije. Preduzeće „Objektiv geo“ je 2024. godine vršilo merenja sleganja konstrukcije, uključujući naos, kriptu, kupolu i parohijski dom.
Ti podaci deo su dokumentacije o izgradnji i praćenju Hrama i ne mogu se zanemariti u javnom izveštavanju o njegovom statusu i bezbednosti.
U podizanju Hrama učestvovale su generacije arhitekata, inženjera i graditelja. Bio je to poduhvat koji je zahtevao složena tehnička rešenja i višegodišnji stručni rad. Posebno mesto u njegovoj izgradnji zauzima podizanje monumentalne kupole, jedan od najzahtevnijih zahvata u domaćem graditeljstvu.
