Садржај
Emocionalna inteligencija često se ispoljava na načine koji prolaze neprimećeno u svakodnevnom životu
Emocionalna inteligencija često se ispoljava na načine koji prolaze neprimećeno u svakodnevnom životu — kroz način na koji vodimo razgovore, reagujemo pod pritiskom ili promišljamo sopstvene misli. Ona se otkriva kroz suptilne obrasce ponašanja, pa čak i fizičke navike koje utiču na odnose sa drugima, donošenje odluka i samosvest.
Stručnjaci navode da su sledeća mala, ali svesna ponašanja često pokazatelji visoke emocionalne inteligencije.
Kako emocionalna inteligencija oblikuje odnose
Emocionalna inteligencija obuhvata veštine poput samosvesti, samokontrole, empatije, strateškog razmišljanja i upravljanja odnosima. To je sposobnost da prepoznamo i razumemo sopstvene emocije, ali i emocije ljudi oko sebe, kao i da uspešno upravljamo njihovim međusobnim uticajem.
Iako se može ispoljavati na različite načine, kod osoba sa visokom emocionalnom inteligencijom često se uočavaju slični obrasci ponašanja, poput „obraćanja pažnje na okruženje, pokazivanja empatije prema drugima, posmatranja ljudi pre nego što progovore ili reaguju, kao i ostajanja smirenim pod pritiskom“, kaže doktorka Ašvini Nadkarni, docentkinja psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard.
Zahvaljujući tome, emocionalna inteligencija doprinosi zdravijem odnosu prema sebi i drugima, jer olakšava rešavanje nesuglasica pre nego što prerastu u ozbiljan sukob.
Zastanu pre nego što reaguju
Emocionalna inteligencija često se ogleda u sposobnosti da zastanemo pre nego što odgovorimo u emotivno napetim situacijama.
„Takva pauza omogućava osobi da uspori trenutak, odabere odgovor i svesno učestvuje u razgovoru, umesto da dozvoli da emocija koja može biti destruktivna upravlja interakcijom“, objašnjava Met Gramer, licencirani psihoterapeut i osnivač organizacije „Therapy Trainings“.
On dodaje da sukobi u odnosima mogu eskalirati za svega nekoliko sekundi kada se neko oseti kritikovanim, odbačenim ili neshvaćenim.
Umesto impulsivne reakcije, emocionalnog povlačenja ili „ćutanja kao kazne“, osoba sa razvijenom emocionalnom inteligencijom može svesno napraviti prostor pre odgovora — zatražiti trenutak da sabere misli, duboko udahnuti ili spustiti ton glasa kako bi ostala smirena.
„Kada se koristi na zdrav način, ova pauza može učiniti razgovor bezbednijim i produktivnijim“, kaže Gramer.
„Ovo je veoma važna praksa emocionalne inteligencije jer proizlazi iz razvijene emocionalne samosvesti i uvida“, kaže Gramer.
„Većina ljudi uopšte ne shvati da su postali ljuti, anksiozni, udaljeni ili ogorčeni sve dok ne eksplodiraju, ne povuku se ili ne počnu da se ponašaju potpuno drugačije nego inače.“
Pošto emocije postaju sve intenzivnije što ih duže ignorišemo, njihovo rano prepoznavanje pruža priliku da se uzrok problema reši pre nego što eskalira.
To može zvučati ovako: „Osećam da počinjem da budem preplavljen(a)“ ili „Povredilo me je to što si rekao/la.“
Potvrđuju tuđa osećanja
Prema rečima doktorke Nadkarni, osobe sa visokom emocionalnom inteligencijom pokazuju empatiju tako što potvrđuju osećanja drugih, umesto da odmah pokušavaju da reše njihov problem.
„Umesto toga, postavljaju pitanja koja pomažu ljudima da sami prepoznaju prepreke promeni i izvore sopstvene motivacije.“
Ona savetuje da, kada vam se neko sledeći put obrati za podršku, prvo razmislite da li toj osobi zaista treba rešenje ili joj je u tom trenutku potrebna empatija.
Nakon toga fokus treba da bude na pažljivom slušanju i odgovoru koji odgovara emocionalnoj potrebi osobe u tom trenutku.
Na kritiku odgovaraju radoznalošću
Prema rečima Meta Gramera, odgovaranje na kritiku radoznalošću, umesto odbrambenim stavom, često je snažan pokazatelj emocionalne inteligencije. To pokazuje sposobnost da osoba podnese neprijatnost, umesto da automatski štiti svoj ego.
„Kada ljudi dobiju kritiku, često osete stid, neprijatnost i strah da će biti viđeni kao nedovoljno dobri“, objašnjava Gramer. „Važan deo emocionalne inteligencije jeste da ostanete otvoreni u tom trenutku i razmislite da li iz kritike možete nešto korisno da naučite.“
On savetuje da sledeći put kada dobijete kritiku postavite jedno pitanje koje će vam pomoći da bolje razumete situaciju, na primer: „Kako je ova situacija uticala na tebe?“, pre nego što odgovorite.
„I dalje sami odlučujete šta smatrate konstruktivnom povratnom informacijom, ali je manja verovatnoća da ćete propustiti priliku da nešto naučite zato što ste previše zauzeti odbranom“, kaže on.
Koriste fizičku aktivnost za oslobađanje od emocionalne napetosti
„Ovo je verovatno jedan od najpotcenjenijih pokazatelja emocionalne inteligencije“, kaže Džošua K. Robinson, psihoterapeut i vlasnik savetovališta „Stillwater Counseling“, govoreći o ljudima koji koriste kretanje — poput šetnje, istezanja ili čišćenja — kako bi obradili i oslobodili emocionalnu napetost.
„Osoba koja ustane i prošeta kada je anksiozna ili frustrirana pokazuje razvijenu svest o povezanosti tela i emocija. Naučila je da joj fizički pokret pomaže da reguliše nervni sistem.“
Ipak, Robinson naglašava da nije svako kretanje isto. Postoji razlika između namernog korišćenja fizičke aktivnosti kao sredstva za regulaciju emocija i korišćenja aktivnosti kako bi se izbeglo suočavanje sa teškim osećanjima nakon konflikta.
„Ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom to rade zato što im pomaže da se ponovo povežu sa sobom.“
Sledeći put kada osetite anksioznost ili razdražljivost, Robinson predlaže da odvojite pet minuta za istezanje ili kratku šetnju.
„Primetićete da će vam se ubrzati rad srca, disanje postati dublje, mozak će osloboditi endorfine, a nervni sistem će se postepeno smiriti.“
Čitaju lične priče drugih ljudi
„Ljudi sa razvijenom emocionalnom inteligencijom svesno pokušavaju da sagledaju svet iz tuđe perspektive i razmišljaju o onome što čitaju o životima drugih“, kaže doktorka Ašvini Nadkarni, govoreći o osobama koje redovno čitaju memoare i lične eseje.
„Na taj način razvijaju i bogatiji rečnik za opisivanje emocija, što im pomaže da bolje razumeju i izraze sopstvena osećanja, ali i osećanja drugih.“
Kako biste ovu naviku primenili u svakodnevnom životu, pažljivo slušajte šta ljudi govore i pokušajte da prepoznate šta njihove reči otkrivaju o njihovom emocionalnom stanju.
„Jednostavan primer je da pažljivo slušate kolege na sastancima i zapitate se: ‘Šta bi ova osoba mogla da oseća u ovom trenutku?’“, savetuje doktorka Nadkarni.
Svesno odvajaju vreme bez ometanja
Danas je gotovo neobično provesti deo dana bez neke vrste ometanja — voziti se bez muzike, putovati bez knjige ili otići u šetnju bez podkasta.
Međutim, doktorka Nadkarni kaže da namerno stvaranje trenutaka bez spoljašnjih stimulansa pokazuje spremnost da usporimo i okrenemo se sebi, što doprinosi većoj samosvesti i ostavlja prostor za obradu sopstvenih iskustava i odnosa.
„Obratite pažnju na trenutke kada radite previše stvari istovremeno i namerno odvojite vreme za razmišljanje o sebi“, kaže ona.
„Cilj je da poboljšate sposobnost usmeravanja pažnje na ono što je zaista važno.“
