Na svetskim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta prošle nedelje znatno je pala, zbog straha od još jedne, ovoga puta koordinisane devizne intervencije kojom monetarne vlasti žele da podignu kurs jena sa najnižeg nivoa u poslednjih 40 godina.
Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke valute u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, pao je prošle nedelje 1,63 odsto, na 99,802 poena. Time je zabeležio najveći nedeljni pad od početka aprila, a u julu je oslabio za oko jedan odsto.
Istovremeno, kurs evra ojačao je 1,38 odsto u odnosu na dolar, na 1,1527 dolara.
Poslednji put SAD intervenisale na tržištu jena 2011. godine
Američka valuta oslabila je i 3,82 odsto u odnosu na jen, pa je cena dolara na kraju nedelje iznosila 157,57 jena.
Američka centralna banka sredinom nedelje donela je očekivanu odluku da zadrži referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, ali su od 12 članova Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu trojica bila za njeno povećanje od 25 baznih poena, piše Tportal, prenosi B92.
Ipak, zadržavanje kamatnih stopa na postojećem nivou zadalo je udarac dolaru, jer trgovci dovode u pitanje ozbiljnost namere novog predsednika Feda Kevina Vorša da obuzda inflaciju.
„Uprkos tome što su se tri člana odbora zalagala za povećanje kamatnih stopa u julu, predsednik Feda Kevin Vorš nije nagovestio skorašnje povećanje, zadržavši ton sličan onom iz juna. To počinje da zabrinjava investitore: Fed koji ne želi da se obaveže na dalje pooštravanje monetarne politike otvara pitanje da li može da održi dugoročna inflaciona očekivanja na stabilnom nivou“, izjavio je Fabijen Jip, tržišni analitičar kompanije IG iz Sidneja.
