Nekada je vuna bila jedan od proizvoda koji je domaćinu donosio dodatnu zaradu.
Danas je situacija potpuno drugačija – ovčari često moraju da plate da bi vunu uopšte skinuli sa životinje, dok za samu sirovinu gotovo da ne mogu da dobiju novac.
Prema podacima koje prenosi Kurir, šišanje jedne ovce košta između 400 i 450 dinara, dok se kilogram vune trenutno vrednuje na svega oko 35 dinara.
Za šišanje plate više nego što vuna vredi
Računica je za proizvođače prilično nepovoljna.
Ako jedna ovca ima nekoliko kilograma vune, prihod od njene prodaje može biti manji od samog troška šišanja. Zbog toga mnogi uzgajivači vunu više ni ne posmatraju kao proizvod od kojeg mogu da zarade.
Problem je još veći jer, prema rečima stručnjaka za ovčarstvo Miloša Jankovića, otkupa praktično nema, pa vuna često završava kao otpad.
Nekada je vuna bila važna sirovina
Situacija je posebno paradoksalna kada se pogleda koliko je vuna nekada bila značajna za domaćinstva.
Koristila se za izradu odeće, ćilima, prekrivača i različitih predmeta za domaćinstvo, a predstavljala je i važan proizvod za prodaju.
Danas je tekstilna industrija u velikoj meri prešla na druge materijale, dok domaća prerada vune nije dovoljno razvijena da bi postojala stabilna potražnja za domaćom sirovinom.
Vuna bi mogla da se koristi i za izolaciju
Jedan od najvećih paradoksa jeste to što se vuna baca, dok se proizvodi od nje za određene namene uvoze.
Janković navodi da vuna može da se koristi i u građevinskoj industriji, posebno kao izolacioni materijal.
Prirodna vlakna imaju dobra izolaciona svojstva, pa bi prerada vune mogla da otvori potpuno novo tržište za domaće ovčare.
Problem nije samo novac
Bacanje vune predstavlja i ekološki problem.
Prema rečima Jankovića, vuna se odlaže na deponijama, ali se dešava i da završi u prirodi, pored reka i potoka.
Umesto da postane sirovina za neki novi proizvod, ono što je nekada imalo značajnu ekonomsku vrednost danas u mnogim slučajevima predstavlja trošak za stočara.
Gde je nestala računica?
Stručnjaci zato smatraju da se budućnost ovčarstva ne može zasnivati samo na prodaji sirove vune.
Janković, koji se bavi ovčarstvom u okolini Kragujevca, navodi da je njegovom domaćinstvu fokus na preradi mesa i proizvodnji ovčijih proizvoda.
Njegova poruka drugim proizvođačima je da pokušaju da dođu do krajnjeg proizvoda, jer je upravo u preradi veća mogućnost da se napravi održiva računica.
Situacija nije svuda ista.
Janković navodi primere iz Engleske i Skandinavije gde se vuna koristi za različite namene, uključujući proizvodnju đubriva, građevinske materijale i tradicionalne proizvode.
To pokazuje da problem nije nužno u tome što vuna nema nikakvu vrednost, već u tome što u Srbiji trenutno nema dovoljno razvijenog sistema otkupa, prerade i plasmana.
Dok se to ne promeni, domaći ovčari ostaju u paradoksalnoj situaciji: plaćaju da ošišaju ovcu, a zatim često nemaju kome da prodaju ono što su dobili, prenosi rts.
