DOK Srbija danima trpi visoke temperature, svi se pitaju kada konačno stiže pravo zahlađenje.
Meteorolog Nedeljko Todorović govorio je za emisiju "Puls Srbije", na Kurir TV o temperaturama koje nas očekuju, osveženju, vremenu na planinama, ali i vetru koji bi mogao da napravi probleme na područjima zahvaćenim požarima.
Na planini i do 10 stepeni niža temperatura
Todorović je objasnio da razlika između Beograda i planinskih predela zavisi od nadmorske visine. Na Zlatiboru je, kako navodi, prosečno oko pet stepeni hladnije nego u prestonici, dok je na Kopaoniku razlika još veća.
– Prosečna razlika između temperature na Zlatiboru, na nadmorskoj visini nešto iznad 1.000 metara, i Beograda iznosi oko pet stepeni. Ako je u Beogradu 33 ili 34 stepena, na Zlatiboru je oko 28. Kada su maksimalne temperature u Beogradu dostizale 36, 37 ili 38 stepeni, na Zlatiboru su se kretale oko 30, 32 ili 33 stepena.
Međutim, ako odete na veću nadmorsku visinu, kao što je Kopaonik, razlika je približno deset stepeni. Ove godine temperatura tamo, na oko 1.700 metara nadmorske visine, nije prelazila 25 stepeni. Tu dodatno imate travu, livade, šume i stalno strujanje vazduha, što doprinosi osećaju prijatnijeg vremena – objasnio je Todorović.
Ipak, meteorolog upozorava da niže temperature na planinama ne znače i manji rizik od sunca.
– U planinskim predelima, zbog manje gustine vazduha i većeg stepena prozirnosti atmosfere, uticaj UV zračenja je veći. Zbog toga ljudi na planini mogu pre da izgore nego u Beogradu. Temperatura jeste niža, ali zaštitu od sunca nikako ne treba zanemariti – upozorio je.
"Ovo leto je natprosečno toplo"
Govoreći o sve češćim tvrdnjama da nikada nije bilo ovako toplog i suvog leta, Todorović je rekao da su slične vremenske prilike beležene i ranije.
– Ovo leto spada u natprosečno topla. Jun i jul bili su nešto manje topli nego prošle ili pretprošle godine, dok će avgust biti slično topao kao prošlogodišnji, možda čak i malo topliji. Generalno, leto je toplo, posebno kada posmatramo poslednjih nekoliko godina i poslednje tri ili tri i po decenije. Međutim, slične letnje vrućine beležene su i pre 80 ili 100 godina. Imali smo i tada temperature od 42 stepena i veoma sušna, žarka leta. Periodičnost takvih ekstremnih temperatura postoji i ranije u istoriji meteoroloških merenja – rekao je meteorolog.
On je naglasio da se vremenske prilike ne mogu procenjivati samo na osnovu ličnog sećanja.
– Ljudski vek je relativno kratak i većina ljudi ne može pouzdano da pamti šta se dešavalo pre 10, 20 ili 50 godina. Zbog toga se često neki događaj pamti kao nešto što se "nikada nije desilo", iako podaci pokazuju drugačije. Mi raspolažemo meteorološkim podacima o temperaturi, padavinama, vetru i drugim parametrima za skoro 140 godina, od 1888. godine. Zato je važno posmatrati ceo niz podataka, a ne pojedinačne događaje – objasnio je Todorović.
Kada stiže osveženje?
Prema njegovim rečima, narednih dana stiže kratkotrajno osveženje, ali bez velikog preokreta.Temperature će pasti nekoliko stepeni, a zatim ponovo krenuti naviše.
– Naredna dva-tri dana biće manje vruće, sa maksimalnim temperaturama uglavnom između 32 i 34, eventualno 35 stepeni. Posle toga, od subote ponovo kreće blag porast temperature, pa bi novi vrhunac toplote mogao da bude oko 17. i 18. avgusta, kada bi maksimalne temperature bile između 35 i 38 stepeni. Sledeće osveženje moglo bi da se oseti oko 19. ili 20. avgusta, ali nema nagoveštaja za ozbiljnije padavine. Mogući su kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom, ali to ne bi donelo suštinsku promenu letnje vrućine – naveo je Todorović.
Kako je dodao, krajem avgusta može biti više lokalnih pljuskova, ali dugoročne prognoze treba uzimati sa rezervom.
– Posle 25. avgusta može da raste verovatnoća za lokalne pljuskove i grmljavinu, ali to su samo nagoveštaji, a ne stroga prognoza. Prognoze duže od sedam ili deset dana nisu naročito pouzdane. Sve u svemu, do kraja avgusta ostaje jedna letnja varijanta vremena sa izraženom vrućinom i povremenim kratkotrajnim osveženjima – zaključio je Todorović.
