Jemenski Huti objavili su blokadu Saudijske Arabije i zaustavili izvoz od 4,6 miliona barela nafte dnevno što će izazvati istorijski kolaps.
Jemenski Huti su u ponedeljak objavili blokadu Saudijske Arabije, čime su označili veliku eskalaciju koja bi mogla dodatno da poveća pritisak na globalno tržište nafte u trenutku kada su američke i svetske zalihe nafte opasno iscrpljene.
Blokada Huta mogla bi takođe da izloži Saudijsku Arabiju istoj vrsti široko rasprostranjenog ekonomskog rata kakav Sjedinjene Američke Države vode protiv Irana putem blokade. Crveno more, koje na jugoistoku graniči sa Jemenom, postalo je ne samo ključni izlaz za naftu koja se sa Ormuskog moreuza preusmerava ka svetskim tržištima, već i važan pravac za dopremanje žitarica i drugih ključnih uvoznih proizvoda u Saudijsku Arabiju i druge zemlje Saveta za saradnju zalivskih država.
Ukoliko bude sprovedena, blokada bi mogla da izvrši pritisak na predsednika Donalda Trampa da smanji intenzitet napada na Iran na dva važna načina: pretnjom od ekonomskih posledica usled naglog rasta cena nafte i pritiskom na Saudijsku Arabiju da zabrani korišćenje svojih baza i vazdušnog prostora za napade na Iran. Podsetimo, upravo je protivljenje Saudijske Arabije navelo Trampa da početkom maja obustavi projekat „Fridom“, američku inicijativu za obezbeđivanje plovidbe kroz Ormuski moreuz, svega dva dana nakon njenog pokretanja.
Uticaj Huta je značajan. Njihovi napadi mogli bi da ugroze svetsko snabdevanje sa približno 4,6 miliona barela nafte dnevno koje Saudijska Arabija trenutno izvozi preko luke Janbu na Crvenom moru. Huti bi mogli da ograniče taj izvoz direktnim napadima na Janbu ili napadima na brodove koji prolaze kroz moreuz Bab el Mandeb, koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom i širim područjem Indijskog okeana.
Janbu, koji se nalazi na severnom kraju Crvenog mora, teže je dostupan Hutima zbog udaljenosti od Jemena i prisustva saudijske protivvazdušne odbrane sposobne da presreće njihove napade. Međutim, Janbu se nalazi u potvrđenom dometu raketa i bespilotnih letelica Huta, koje su pogađale ciljeve u Izraelu, nekoliko stotina kilometara severnije. Osim toga, Huti možda neće morati potpuno da onesposobe Janbu kako bi efikasno ograničili komercijalni saobraćaj koji prolazi kroz tu luku.
Napadi na brodove u Bab el Mandebu znatno su lakši za Hute zbog blizine njihovih uporišta u Jemenu. Od kraja novembra 2023. do sredine 2024. godine kontinuirani napadi protivbrodskim raketama i dronovima, koje su Huti izvodili u znak protesta zbog izraelskog rata u Gazi, smanjili su broj prolazaka brodova kroz Bab el Mandeb za 60 odsto. Čak i ako Janbu ostane u funkciji, gušenje saobraćaja kroz Bab el Mandeb moglo bi značajno da ograniči dnevni protok nafte ka svetskom tržištu. Umesto prolaska kroz Bab el Mandeb, nafta namenjena Aziji morala bi da ide preko Sueckog kanala, zatim kroz Sredozemno more i oko Rta dobre nade, što bi produžilo transport za približno dve do tri sedmice i povećalo troškove goriva i osiguranja.
Ograničen kapacitet Sueckog kanala predstavlja dodatno usko grlo. Za razliku od Bab el Mandeba, Suecki kanal ne može da primi potpuno natovarene supertankere tipa VLCC (Very Large Crude Carrier), koji prevoze do dva miliona barela nafte. Ukoliko bi nafta iz Janbua bila primorana da ide severno preko Sueckog kanala, bilo bi neophodno korišćenje manjih tankera tipa Suezmax, čiji je kapacitet oko milion barela. Teoretski, deo nafte iz Crvenog mora mogao bi da zaobiđe Suecki kanal korišćenjem egipatskog naftovoda SUMED, ali taj pravac već radi punim projektovanim kapacitetom od 2,5 miliona barela dnevno.
Američka mornarica od početka maja tajno pomaže transport nafte kroz Ormuski moreuz, pa je moguće da bi Tramp mogao da upotrebi vojnu silu i protiv pretnje Huta. Međutim, mogućnosti SAD da zaštite pomorski saobraćaj imaju jasna ograničenja. Istovremeno sprovođenje obe misije dodatno bi opteretilo američke vojne kapacitete i dovelo u opasnost živote američkih vojnika. Američki helikopter AH-64 Apač, koji je Iran oborio početkom juna, po svemu sudeći učestvovao je upravo u toj misiji zaštite plovidbe, što pokazuje koliki rizici postoje.
Takođe nije jasno koliko je američka operacija obezbeđivanja transporta uspela da izdrži najnoviju eskalaciju između SAD i Irana. Privatni podaci ukazuju da su prolasci povezani sa tim programom prošle sedmice praktično bili zaustavljeni, iako je američki ministar energetike Kris Rajt osporio te navode, tvrdeći da je obnovljeno dve trećine predratnog obima transporta nafte kroz Ormuski moreuz. Čak i ako američka mornarica pokrene operacije zaštite plovidbe od pretnji Huta, nije izvesno da će uspeti da ponovo otvori Bab el Mandeb.
Nažalost, ne postoje dobra vojna rešenja za neutralisanje pretnje koju Huti predstavljaju za pomorski saobraćaj, baš kao što SAD malo toga mogu da učine kako bi Iranu uskratile sposobnost da ugrožava Persijski zaliv. Početkom 2025. godine Sjedinjene Države potrošile su, prema procenama, oko sedam milijardi dolara na bombardovanje Huta, ali bez značajnijih rezultata. Potrošene su velike količine municije, a nije uspostavljena čak ni prevlast u vazduhu, dok su Huti nastavili da gađaju brodove u Crvenom moru.
Sukob između SAD i Huta 2025. godine na kraju je okončan tako što je Tramp postigao kompromisni sporazum sa Hutima, prema kojem su oni obustavili napade na američke brodove. Ostaje nada da će Tramp pokazati isti pragmatizam i postići sličan sporazum sa Iranom kako bi se ponovo otvorila plovidba kroz Ormuski moreuz, čak i ako to bude podrazumevalo američke ustupke u vezi sa iranskom kontrolom moreuza, pa možda čak i naplatom prolaza.
