Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 6. septembra obeležavaju dva velika sveca.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog sveštenomučenika Evtihija i Svetu mučenicu Siru.
Napunivši se revnosti apostolske, Sveti Evtihije junački iskorenjivaše zabludu idolopokloničku. Isto tako susrevši svetog apostola Pavla, sveti Evtihije sledova njemu kao zvezda suncu i mnogo se potrudi s njim, propovedajući Evanđelje i junački podnoseći sve nevolje.
To zajedništvo i sloga danas mogu da budu zvezda vodilja srpskom narodu i da potkrepljuju čuvenu izreku da samo sloga Srbina spasava. Zato se sveti Evtihije smatra učenikom obojice njih, i svetog evangelista Jovana Bogoslova i svetog apostola Pavla.
Sveti Evtihije je nazvan apostolom od manjih, iako se ne nalazi u broju sedamdesetorice apostola. A počastvovan je nazivom apostola zato što se sa najstarijim apostolima trudio u propovedanju Evanđelja Hristova, i što je od njih bio posvećen za episkopa radi služenja reči i prinošenja beskrvne žrtve, i što je prošao mnoge zemlje propovedajući Hrista ne samo sa njima nego i sam.
Ustvari on nije putovao sam, njemu uvek bejaše saputnik anđeo Božji koji mu davaše snage i unapred mu kazivaše sve šta će mu se dogoditi. Ovaj apostol Hristov svuda s trpljenjem podnošaše i tamničke okove i mučenja, junački stradajući za Gospoda svoga.
Kada mu je telo bilo strugano zumbom železnom, tekla je iz njega krv sa neobično blagouhanim mirom. Bacan je u oganj i pred zverove, da bi bio posečen mačem u Sevastopolju.
Molitva koja se izgovara na današnji dan:
„Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: „Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Evtihije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.“
Sveta mučenica Sira rođena je u Persiji u porodici neznabožaca, gde je od malena bila posvećena čarobnjaštvu i idolskoj službi. Iako je odrasla u okruženju maga i žrečeva, po Božjem promislu upoznala je hrišćanske žene i od njih prvi put čula za Hrista. Upoređujući persijsku veru sa hrišćanskom, uvidela je lažnost idolopoklonstva i čistotu i istinitost hrišćanske vere.
Počela je tajno da posećuje hrišćanske bogoslužbe, uči molitve i psalme, i da živi skromno i pobožno u duhu hrišćanskog predanja. Iako je svoju veru držala u tajnosti zbog straha od oca i maga, njeno srce je gorljivo ljubilo Hrista i neprestano težilo njemu.
