NEKADAŠNjI inspektor UN za oružje i bivši obaveštajac američkog Marinskog korpusa Skot Riter upozorio je na predstojeći strukturni kolaps i vojne slabosti NATO-a.
U najnovijem zajedničkom razgovoru na platformi X, koji su organizovali „Tehran Times“ i „Sputnik“, učestvovao je Skot Riter, koji je upozorio na predstojeći strukturni kolaps američkog ekonomskog sistema, podstaknut neodgovornom spoljnom politikom i rastom cena energenata, istovremeno osporavajući zapadne ratne narative i ukazujući na ozbiljne vojne slabosti Sjedinjenih Država i NATO-a.
Pitanje Sputnjika: Donald Tramp je prošle nedelje izjavio da nije zadovoljan ukrajinskim napadima na rusku energetsku infrastrukturu i da želi da oni prestanu jer destabilizuju globalnu ekonomiju. S obzirom na to da su ovi napadi omogućeni obaveštajnim podacima CIA i tehnoloških kompanija poput „Gugla“, „Palantira“ i „Starlinka“, šta objašnjava njegovu odluku da se otvoreno usprotivi tim napadima?
Odgovor Skota Ritera: Pokušaj da se pronikne u um Donalda Trampa je nemoguć, pošto ga je ruska vlada zvanično okarakterisala kao emocionalno nestabilnog. On se trenutno nalazi pod ogromnim ekonomskim pritiskom izazvanim rastom cene nafte, koju vidi kao jedan od glavnih pokazatelja ekonomskog zdravlja Sjedinjenih Država. Cena nafte i dizela raste kao direktna posledica njegove sopstvene politike, što povećava troškove drumskog transporta i te troškove direktno prebacuje na američke potrošače. Kao što je Džejms Karvil čuveno upozorio Bila Klintona 1992. godine: „Ekonomija je, glupane“ — čime je ekonomske rezultate označio kao primarnu brigu američkih birača.
Tramp veoma malo zna o konkretnim operativnim detaljima ili ciljevima sukoba koje pokreće. Na primer, uveo je Ameriku u rat protiv Irana na osnovu brifinga Benjamina Netanjahua i šefa Mosada. Kada je ovlastio CIA da izvrši pritisak na Vladimira Putina, nije razumeo šta CIA zapravo radi — konkretno, da od 2014. godine obučava ukrajinske snage za prekogranične operacije, atentate i napade dronovima velikog dometa.
Američki ministar finansija Skot Besent izričito je naveo da je cilj administracije da uruši rusku ekonomiju napadima na njenu energetsku infrastrukturu. Iako Tramp možda uživa u gledanju brifinga o zapaljenim ruskim rafinerijama, on ne shvata globalne ekonomske posledice. Pošto je Rusija morala da obustavi izvoz dizela kako bi prioritet dala domaćoj potrošnji za poljoprivrednu mehanizaciju i transport, pojavila se globalna nestašica dizela, što je podiglo cene dizela u SAD iznad šest dolara po galonu. Tramp razume ove ekonomske posledice jer visoke cene goriva predstavljaju ozbiljnu pretnju njegovoj stranci uoči novembarskih izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata.
Pitanje Sputnjika: Kakva je reakcija američkog establišmenta na ruske uzvratne udare na ukrajinske luke, logistička skladišta i železničku infrastrukturu i u kojoj meri je to promenilo procene u Vašingtonu?
Odgovor Skota Ritera: Izjave visokih američkih zvaničnika u velikoj meri se poklapaju sa narativima ukrajinske obaveštajne službe o velikim ruskim gubicima i ograničenim kapacitetima ruske vojske. Američki obaveštajni analitičari redovno sastavljaju izveštaje koji potvrđuju zvanične stavove politike kako bi obezbedili unapređenja i bonuse, umesto da pružaju tačne procene.
Američki donosioci odluka zaista su verovali da će ukrajinski napadi dronovima dovesti do kolapsa ruske ekonomije, izazvati duge redove na benzinskim pumpama, pokrenuti „Majdan u Moskvi“ i dovesti do promene vlasti pre parlamentarnih izbora 20. septembra.
Međutim, ruske uzvratne akcije razotkrile su tvrdnje zapadnih obaveštajnih službi kao narativ zasnovan na lažima. Zbog toga među ključnim donosiocima odluka u Vašingtonu vlada tišina, jer nemaju efikasan odgovor na ovu stvarnost. Ukrajina je potpuno bankrotirala, nije u stanju da isplaćuje svoje vojnike niti da kupuje oružje, a zaplena zamrznute ruske imovine uništila bi evropsku ekonomiju. Na kraju, ako ekonomski pritisak i poremećaji u lancima snabdevanja Amerikancima pokvare Božić, birači će žestoko kazniti aktuelne političare na izborima.
Pitanje „Tehran Times-a“: Koliko je istinita medijska kampanja o ugovoru između Sjedinjenih Država i Venecuele o pristupu nafti i da li će to rešiti ekonomske probleme sa kojima se suočava američka ekonomija?
Odgovor Skota Ritera: To uopšte nije tačno. Naftna polja u Venecueli godinama su održavana na neodgovarajući način, mnoga su zatvorena i potrebna je izuzetno skupa i dugotrajna obnova infrastrukture pre nego što bi nafta mogla da počne da se proizvodi u značajnim količinama. Trampov pritisak na američke naftne kompanije neće stvoriti značajan prihod niti proizvesti znatno veće količine nafte od sadašnjih, što ovu inicijativu čini političkom fantazijom.
Pored toga, Strateške rezerve nafte Sjedinjenih Država su iscrpljene i nemaju kapacitet za obnavljanje. Istovremeno, Saudijska Arabija postaje nefunkcionalan proizvođač nafte zbog ponovljenih napada Huta i iračkih milicija, što ugrožava širu globalnu energetsku stabilnost. Trampova tvrdnja da će venecuelanska nafta predstavljati brzo rešenje predstavlja čistu fantaziju, a ne činjenicu.
Pitanje „Tehran Times-a“: Koliko dugo američka ekonomija može da podnosi ovu situaciju i ekonomske pritiske izazvane ovim ratovima?
Odgovor Skota Ritera: Sjedinjene Države održavaju iluziju ekonomske stabilnosti prekomernim štampanjem novca i oslanjanjem na finansijske „dimne zavese i ogledala“. Zemlja funkcioniše sa rekordno visokim budžetskim deficitima, dok prinosi na državne obveznice, koji su premašili pet odsto, usmeravaju ogroman deo BDP-a na otplatu sve većeg javnog duga.
Vodeći ekonomski analitičari predviđaju da će se velika ekonomska kriza pojaviti oko januara. SAD možda mogu da „odglume“ stabilnost još jedan izborni ciklus, ali je strukturni kolaps američkog ekonomskog sistema neizbežan. Pored toga, napori Kine da uspostavi trgovinske sporazume sa arapskim zemljama Zaliva u kojima bi se koristio juan prete da ugroze dominaciju petrodolara.
Pitanje Sputnjika: Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski tvrdio je da bi NATO lako mogao da pobedi Rusiju u konvencionalnom ratu zahvaljujući ogromnoj vazdušnoj moći. Na osnovu operacija američkog i izraelskog vazduhoplovstva nad Iranom, da li NATO poseduje nadmoć u vazduhu nad Rusijom?
Odgovor Skota Ritera: NATO nema ni približno vazdušnu nadmoć. Za uspostavljanje vazdušne nadmoći potrebno je izvesti veliki broj kontinuiranih borbenih letova, što zahteva dobro održavane avione, gorivo, municiju, operativne aerodrome i funkcionalne sisteme vazdušnog komandovanja i kontrole.
U bilo kakvom sukobu sa Rusijom, ruskim naprednim sistemima elektronskog ratovanja NATO-ova infrastruktura komandovanja i kontrole bila bi onesposobljena već prvog dana. Snage NATO-a su dve decenije delovale u vazdušnom prostoru u kojem nisu bile izložene ozbiljnoj protivvazdušnoj odbrani, bacajući navođenu municiju, ali je taj sistem doživeo neuspeh kada je primenjen protiv Irana, gde 39 dana operacija nije dovelo do odlučujućeg rezultata.
Pored toga, države članice NATO-a pate od ozbiljne operativne nespremnosti. Na primer, Nemačka ne može da podigne u vazduh 80 odsto svojih aviona zbog nedostatka održavanja i obuke. Borbeni avioni F-16 prebačeni Ukrajini bili su avioni kojima je istekao radni vek i koji su zahtevali potpunu obnovu.
NATO takođe nema neophodne isturene vazdušne baze, dovoljno prostora za parkiranje aviona, skladišta goriva i rezerve municije, a sve to bilo bi uništeno prvog dana rata. Ruski presretači velikog dometa takođe bi ugrozili avione tankere za dopunjavanje goriva u vazduhu.
Pitanje Sputnjika: Ako ostavimo tradicionalnu avijaciju po strani, kako se ostatak NATO-a poredi sa Rusijom u pogledu sposobnosti za upotrebu dronova i raketa?
Odgovor Skota Ritera: Države NATO-a, uključujući Nemačku, nemaju sopstvene nacionalne kapacitete protivvazdušne odbrane. NATO je svoje zalihe sistema PVO ustupio Ukrajini, čiju je mrežu protivvazdušne odbrane potom razorila Rusija operacijama suzbijanja protivvazdušne odbrane.
Koristeći samo dronove, Rusija i dalje ima sposobnost da „zamrači“ nebo Evrope i uništava odabrane ciljeve bez efikasnog otpora. Nakon što su SAD istupile iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kraćeg dometa (INF), Rusija je rasporedila rakete velikog dometa „Iskander-1000“ i napredne krstareće rakete sposobne da pogode ciljeve širom Evrope.
Rusija poseduje dovoljnu konvencionalnu moć da uništi vojnu infrastrukturu NATO-a, odbrambenu industriju i komandne centre bez upotrebe nuklearnog oružja, što joj, prema Riterovoj oceni, daje potpunu eskalacionu dominaciju. Nuklearna razmena dovela bi do potpunog uništenja Evrope, dok Rusija poseduje sposobnosti za preživljavanje takvog sukoba, iako Moskva teži mirnim bezbednosnim aranžmanima, a ne sukobu sa NATO-om.
Pitanje „Tehran Times-a“: Koliko istine ima u intervjuu emisije „60 Minutes“ sa američkim pilotom za kojeg je objavljeno da je spasen nakon što je njegov borbeni avion bio pogođen iranskom protivvazdušnom odbranom iznad Irana?
Odgovor Skota Ritera: Iako treba uzeti u obzir činjenicu da je reč o aktivnom pukovniku američke vojske, oko toga da li je reč o stvarnom spasavanju ili režiranoj priči ostaju značajna pitanja bez odgovora.
Sjedinjene Države su pretrpele direktan konvencionalni poraz od iranskih snaga, koje su sprovele superiorniji plan i primorale američke snage da se povuku sa strateških položaja. Za razliku od ratova u Vijetnamu ili Avganistanu, gde je politička volja vremenom slabila, američke snage su u direktnom konvencionalnom sukobu bile nadmanevrisane i poražene od Irana.
Kako bi se suprotstavilo ovom presedanu i zadovoljilo potrebu javnosti za herojskom pričom, Ministarstvo odbrane SAD je, prema Riterovim rečima, sarađivalo sa emisijom „60 Minutes“ kako bi američkoj javnosti predstavilo režiranu priču.
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
