Svetske cene hrane mogle bi da porastu za 18 odsto u periodu od 2025. do 2027. godine, zbog poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobima i očekivanih posledica klimatskog fenomena El Ninjo, procenjuje Svetska banka u danas objavljenom izveštaju.
Prema prognozama te institucije,cene energenata trebalo bi da porastu za 32 odsto tokom 2026. godine, a zatim delimično da padnu tokom 2027. godine.
Svetska banka očekuje da će prosečna cena barela nafte Brent porasti sa 69 dolara u 2025. na 91 dolar ove godine, a potom pasti na 79 dolara u 2027. godini, pod pretpostavkom da se rat na Bliskom istoku ne nastavi nakon američkih izbora za Kongres 3. novembra.
Ukoliko bi se sukob nastavio, prosečna cena Brenta mogla bi da dostigne 105 dolara po barelu u 2027. godini, što bi dodatno povećalo cene hrane za 12 odsto u odnosu na osnovni scenario Svetske banke.
„Tržište sirovina istovremeno je pogodilo nekoliko velikih šokova“, rekao je zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose, upozoravajući na moguće posledice po bezbednost snabdevanja hranom.
On je istakao da prioritet treba da bude zaštita najsiromašnijih stanovnika i podrška zemljama sa niskim prihodima, koje se već suočavaju sa velikim teretom duga.
Svetska banka očekuje i rast cena drugih sirovina, dodajući da bi cene đubriva trebalo bi da porastu za 14 odsto tokom 2026. godine, a da se 2027. vrate na nivo iz 2025. godine.
Pored toga, cene metala mogle bi da porastu za 25 odsto ove godine, pri čemu bi aluminijum, bakar i kalaj mogli da dostignu rekordne nivoe, navodi Svetska banka na svojoj veb stranici.
Rast tražnje povezan je sa razvojem obnovljivih izvora energije, izgradnje centara podataka za veštačku inteligenciju i električnih vozila.
Plemeniti metali mogli bi da poskupe za 40 odsto ove godine, pošto investitori zbog geopolitičke i ekonomske neizvesnosti traže sigurniju imovinu.
