Švajcarski Cirih, grad u kojem živi veliki broj Srba, našao se pri samom vrhu liste najskupljih svetskih destinacija za imućne ljude. Jačanje švajcarskog franka dodatno je podiglo troškove luksuznog načina života izražene u američkim dolarima.
Cirih je postao drugi najskuplji grad na svetu za pripadnike najimućnijeg sloja stanovništva, odmah iza Singapura, pokazuje najnoviji indeks životnog standarda za bogate pojedince koji je objavila švajcarska banka Julius Ber.
Švajcarski grad je na ovoj rang-listi napredovao za tri pozicije u odnosu na prethodnu godinu, a jedan od glavnih razloga za rast troškova izraženih u dolarima jeste snažniji kurs švajcarskog franka.
Istraživanje ne prikazuje svakodnevne troškove prosečnih građana, već analizira koliko košta luksuzan stil života namenjen ljudima sa visokim prihodima i velikom imovinom. U obzir su uzete cene luksuznih stanova i kuća, skupocenih automobila, privatnog obrazovanja, zdravstvenih usluga, restorana visoke klase, putovanja u biznis klasi i drugih proizvoda i usluga namenjenih najbogatijima.
Prema rezultatima istraživanja, Cirih se posebno izdvaja po visokim cenama nekretnina, bicikala, luksuznih torbi, zdravstvenih usluga, laserske korekcije vida i spa tretmana. Ipak, privatno obrazovanje u ovom gradu je, u poređenju sa drugim velikim centrima za bogate, relativno povoljnije.
Na vrhu liste i dalje se nalazi Singapur, gde kombinacija skupih nekretnina, visokih cena automobila i snažne nacionalne valute značajno utiče na troškove života najimućnijih stanovnika.
Među tri najskuplja grada za bogate našao se i Monako, dok su četvrto i peto mesto zauzeli Hongkong i London.
Prema podacima istraživanja, luksuzni troškovi širom sveta nastavili su da rastu, pa su izdaci bogatih pojedinaca u proseku povećani za oko 10 odsto izraženo u dolarima tokom prethodne godine. Na rast cena uticali su inflacija i promene na valutnim tržištima.
Podaci korišćeni za izradu indeksa prikupljani su do kraja februara 2026. godine, dok je istraživanje završeno početkom marta. Zbog toga u rezultate nisu uključeni mogući kasniji uticaji geopolitičkih događaja na Bliskom istoku i promene koje bi oni mogli izazvati na energetskim tržištima, piše Telegraf.
