Andrej Tanko osuđen je na uslovnu kaznu zbog napada na policiju, a presuda je izazvala nove blokade. Šta propisuje zakon i da li svi građani treba da budu jednaki pred pravosuđem?
Na snimku sa protesta vidi se Andrej Tanko u fizičkom sukobu sa policijskim službenicima koji su obavljali svoj posao. Zbog toga je osuđen na uslovnu kaznu. I pored činjenice da nije upućen na izdržavanje zatvorske kazne, već je dobio jednu od najblažih sankcija koje zakon omogućava, deo učesnika protesta i njihovih pristalica presudu je okarakterisao kao politički motivisanu i iskoristio je kao povod za nove blokade.
To otvara jedno mnogo važnije pitanje od samog sudskog postupka – da li zaista želimo da živimo u pravnoj državi ili prihvatamo da zakon važi samo kada odgovara našim političkim stavovima?
Krivični zakonik Srbije jasno propisuje da je napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti krivično delo. Za osnovni oblik ovog dela predviđena je kazna zatvora od jedne do pet godina, dok su za teže oblike propisane i znatno strože sankcije. Istovremeno, zakon ostavlja mogućnost sudu da, kada za to postoje zakonski uslovi i olakšavajuće okolnosti, izrekne uslovnu osudu umesto efektivne zatvorske kazne.
Drugim rečima, upravo je sud, primenjujući zakon, izrekao blažu kaznu od one koja je za ovo krivično delo predviđena kao osnovna. I pored toga, presuda je predstavljena kao dokaz političkog progona.
Pa zar cilj nije da živimo u demokratskoj i zaista pravednoj državi, u kojoj su svi jednaki pred zakonom i u kojoj svako odgovara za svoja dela, bez obzira na političko opredeljenje, ideologiju ili to kojoj grupi pripada? Ili smatrate da pojedinci imaju pravo da fizički napadaju policiju, blokiraju saobraćaj i krše propise, a da pritom ne snose nikakvu odgovornost samo zato što se predstavljaju kao borci za „više ciljeve“?
Mesecima slušamo poruke o potrebi da institucije rade svoj posao, da se poštuju Ustav i zakoni, da se država obračuna sa kriminalom i korupcijom. Međutim, kada institucije donesu odluku koja se ne dopada jednom delu javnosti, iste te institucije proglašavaju se politički instrumentalizovanim, a njihove odluke postaju povod za nove blokade i pritiske.
Ako se od države zahteva dosledna primena zakona, onda taj zahtev mora važiti za sve. Ne može se istovremeno tražiti vladavina prava, a osporavati svaka odluka koja nije u skladu sa sopstvenim očekivanjima. Ne može se govoriti o jednakosti pred zakonom, a očekivati da pojedinci budu izuzeti od odgovornosti samo zato što pripadaju određenom političkom pokretu.
Suština pravne države nije u tome da zakon štiti „naše“, a kažnjava „njihove“. Suština je da ista pravila važe za svakoga – bez obzira na politička uverenja, funkciju, ideologiju ili to da li podržava vlast ili proteste.
Jer, ako fizički napad na policijskog službenika nije dovoljan razlog da neko odgovara pred zakonom, postavlja se pitanje gde se onda povlači granica. A ako je odgovornost prihvatljiva samo kada se odnosi na političke neistomišljenike, onda to nije borba za pravdu, već zahtev za privilegovanim položajem pred zakonom.
Vladavina prava nema smisla ako ne važi jednako za sve.
Snimak možete pogledati OVDE.
