U MOJOJ prvoj čestitki „Večernjim novostima“, objavljenoj 17. oktobra 2019. povodom 66. rođendana našeg popularnog lista, pod naslovom „Nastavite putem Svetog Save“, postoji i nadnaslov u kojem se on naziva „promoterom humanosti“ i „hroničarem generacija“, a u sledećoj, drugoj po redu čestitki, objavljenoj 15. oktobra 2023. povodom 70. rođendana „Novosti“, isti omiljeni list, ne samo „večernji“ već, via facti, i dnevni i jutarnji list je, opet u nadnaslovu ili pak u svojevrsnom naslovu, označen kao „hroničar minulih leta i vremena sadašnjega“.
U ovoj, trećoj po redu (nadam se u Boga, ne i poslednjoj) čestitki, povodom njegovog 73. rođendana, teško da imam da kažem bilo šta što nisam već rekao.
Ipak ću – mada svestan toga da će me dežurni napadači i opadači optužiti bar za autoplagijat, što mi i ne smeta (oguglao sam) – sasvim ukratko ponoviti svoje ranije poruke povodom jubilarnih i svečarskih datuma "Novosti", a onda im pridodati i jednu novu. Najpre sam, 2019. leta Gospodnjeg, predstavio "Novosti" kao "glasilo koje zastupa interese srpskog naroda i srpske kulture, a samim tim i Srpske Pravoslavne Crkve", sredstvo javnog izveštavanja koje sebe i svoje čitaoce "čuva od šunda, senzacionalizma i površnosti", uvek ostajući "nosilac narodnog duha, optimizma, jednostavnosti i poštenja".
Uvek u službi pravde, istine i ljubavi, na svetosavskom i vidovdanskom putu služenja "srpskom stanovištu"
Zatim sam, 2023. leta Gospodnjeg, konstatovao da "Novosti" nisu "žižak koji tinja ni slabašna svećica na vetru" i u mrklom planetarnom, "evrounijskom", "regionalnom" i, u velikoj meri, domaćem medijskom mraku, gde caruju "postistina", dezinformacije, propaganda, cenzura i autocenzura – jednom rečju, orvelovska ili, tačnije, demonska Laž, taj apokaliptički surogat istine i smrtni neprijatelj Istine.
Naprotiv: u "tamnom vilajetu" današnjice doživljavam "Novosti" kao "jarko i jako svetilo u domu našeg novinarstva", budući da njihovo uredništvo i njihovi saradnici "ulažu napore da budu svedoci istine, izveštači o činjenicama i događajima, a ne puki izvođači radova, odnosno propagandisti koji slede instrukcije spolja ili iznutra…"
Oni su danas oružje, moćno i ubitačno oružje (možda ubitačnije od svih mogućih balističkih raketa) koje se koristi u velikim neobjavljenim ratovima velikih sila, osobito onih koje, navodno, za nas "nemaju alternativu" (a ko nas je o tome uopšte pitao ili nas pita?). Jasno je: u globalnom hibridnom ratovanju – ne za teritorije nego za duše, za svest i samosvest naroda – svoje malo, ali za nas kao pravoslavne hrišćane i Srbe neizbežno i važno mesto imamo i mi, hteli mi to ili ne hteli.
Iz toga, po mome skromnom mišljenju i osećanju, sledi: to mesto automatski pripada i "Večernjim novostima". One svojoj Crkvi i svome narodu duguju da, između svega ostalog, budu i grudobran "na braniku vere i nacije", ali uvek u službi pravde, istine i ljubavi. Na svetosavskom i vidovdanskom putu služenja "srpskom stanovištu" u pravom i punom duhovnom smislu toga termina, kudikamo šireg od njegovog biološko-sociološkog supstrata, želim "Večernjim novostima" mnoga i blaga leta, a pre svega blagoslov Božji njihovom uredništvu, saradnicima, čitaocima i prijateljima.
Svaka uloga može biti odigrana mnogo puta.
Ali tek kada joj dodaš nešto svoje, postaje autentična.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kada je napravimo baš po svom. ☕️
