Evropska unija navodno planira kontroverznu pomorsku operaciju presretanja i oduzimanja tankera u Indijskom okeanu. Ovaj opasan potez Brisela preti da preraste u otvoreni diplomatski i vojni sukob sa Indijom, jednom od najbrže rastućih globalnih sila.
Evropska unija proširila je ovlašćenja svoje pomorske misije ATALANTA, čime su ratni brodovi dobili mogućnost da zaustavljaju i pregledaju tankere koje EU povezuje sa ruskom „flotom u senci“ u delu Indijskog okeana.
Iako detaljan plan primene novih ovlašćenja još nije objavljen, odluka već izaziva rasprave o njenim mogućim geopolitičkim i ekonomskim posledicama.
Kako prenosi Defense News, odluku je saopštila Kaja Kalas, a misiji ATALANTA dodeljena su ovlašćenja kakva već ima misija IRINI u Sredozemnom moru. Za sada nije objavljen precizan spisak nadležnosti niti način na koji će se nove mere sprovoditi u praksi.
Misija EUNAVFOR MED IRINI u Sredozemnom moru, između ostalog, nadzire sprovođenje embarga na isporuke oružja Libiji. EUNAVFOR ATALANTA prvobitno je formirana radi zaštite međunarodnog brodarstva od piraterije u području Afričkog roga.
Nedavno su italijanski marinci, u okviru misije IRINI, zaustavili tanker MV SOUTH STAR u Sredozemnom moru, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije. Specijalne snage ukrcale su se na brod uz podršku helikoptera.
Tanker plovi pod zastavom Ekvatorijalne Gvineje, a prethodno je više puta menjao registraciju – sa Maršalskih Ostrva na Gvineju Bisao, a potom na Kamerun. Posle izvršene provere brod je pušten da nastavi plovidbu i trenutno se nalazi kod obale Tunisa.
Politička analitičarka Jelena Panina smatra da je suštinski značaj nove odluke u tome što Evropska unija sankciono delovanje prenosi daleko izvan evropskih voda.
Prema njenoj oceni, dosadašnji pritisak bio je koncentrisan na Baltičko more, Lamanš, Sredozemno i Severno more, dok će evropski ratni brodovi sada moći da kontrolišu plovila u blizini Omana i Somalije, u Adenskom zalivu, Crvenom moru i zapadnom delu Indijskog okeana. Time, smatra ona, sankciona politika dobija globalnu pomorsku dimenziju.
Panina navodi da se Evropska unija formalno poziva na član 110 Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, koji omogućava zaustavljanje stranog broda uz osnovanu sumnju da nezakonito koristi zastavu druge države.
Prema njenim rečima, funkcionisanje takozvane flote u senci zasniva se na čestim promenama imena brodova, fiktivnim vlasnicima, promenljivoj registraciji i fragmentisanom osiguranju.
Po njenoj oceni, upravo je registracija najslabija tačka takvih brodova. Kao primer navodi da je Kamerun iz svog registra uklonio 39 brodova, što smatra pokazateljem da evropski pritisak već daje određene rezultate.
Istovremeno, Panina ocenjuje da su mogućnosti evropske pomorske misije ograničene zbog relativno malog broja ratnih brodova u odnosu na ogromnu oblast delovanja.
Zbog toga, smatra ona, nije realno očekivati potpunu kontrolu nad prometom tankera, već pre svega ciljane operacije usmerene na unapred odabrane brodove koji su već pod sankcijama i više puta su menjali zastavu.
Prema njenom mišljenju, cilj Evropske unije nije masovna zaplena ruske nafte, već povećanje troškova poslovanja vlasnicima brodova kroz stalne provere dokumentacije o registraciji, osiguranju i zakonitom upravljanju plovilima. Svaki nedostatak u dokumentima, navodi ona, može postati osnov za dodatne kontrole i zadržavanje brodova.
Analitičarka pritom ukazuje da u ovom pitanju nisu uključeni samo Evropska unija i Rusija. Ona podseća da je u junu ruska nafta činila približno polovinu ukupnog uvoza sirove nafte u Indiju, dok je ruski izvoz dostigao rekordnih 2,7 miliona barela dnevno. Kako navodi, Nju Delhi je povećao kupovinu zbog situacije na Bliskom istoku.
Zbog toga Panina smatra da Evropska unija neće masovno ometati isporuke ruske nafte, jer bi dugotrajno zadržavanje većeg broja tankera moglo da izazove spor sa Indijom, rast svetskih cena nafte i dodatno poskupljenje goriva unutar same Evropske unije.
Govoreći o mogućem odgovoru Rusije, ona navodi da bi jedno rešenje moglo biti prevođenje najvažnijih tankera pod rusku zastavu.
Prema njenom tumačenju, ukoliko brod ima potvrđenu rusku registraciju, nestaje osnov za pregled zasnovan na sumnji u nezakonito korišćenje zastave.
Kao drugu mogućnost pominje selektivnu pratnju tankera ratnim brodovima, čime bi, prema njenim rečima, evropske fregate bile suočene sa odlukom da li su spremne da zaustavljaju plovila koja plove pod ruskom zastavom uz vojnu pratnju.
