Vlada i opozicija Venecuele dogovorile su se da zajednički rade na povratku oko 31 tone državnih zlatnih rezervi.
Vlada i opozicija Venecuele dogovorile su, posle dve nedelje pregovora uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, da zajednički rade na povratku oko 31 tone državnih zlatnih rezervi, vrednih više od četiri milijarde dolara, koje se nalaze u trezoru Banke Engleske u Londonu, objavio je Fajnenšel tajms (FT).
Vlada i opozicija su u zajedničkom saopštenju navele da su se saglasile da udruže napore kako bi se oslobodila „međunarodna rezervna sredstva Venecuele koja se nalaze u Banci Engleske“, a koja bi bila iskorišćena za saniranje posledica zemljotresa koji su nedavno pogodili zemlju, prenosi Tanjug.
U saopštenju se poziva i na uspostavljanje „mehanizama transparentnosti, praćenja i revizije“ kako bi se osiguralo da sredstva budu pravilno iskorišćena.
U pregovorima je učestvovala i opoziciona delegacija čija je članica bila Dinora Figerua.
Bivša poslanica, koja živi u egzilu, predvodila je opozicioni poslanički blok koji je osvojio većinu mandata u Narodnoj skupštini 2015. godine, nakon izbora čije rezultate svgrnuti predsednik Venecuele Nikolas Maduro nije priznao.
Pregovorima nije prisustvovala liderka opozicije i dobitnica Nobelove nagrade za mir Marija Korina Mačado, koja se nalazi u egzilu u Panami i nije bila pozvana da učestvuje u razgovorima, ali je potvrdila da neće ometati proces.
Vršiteljka dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez saopštila je početkom avgusta da je uputila pismo britanskom kralju Čarlsu III sa zahtevom za povratak oko 31 tone zlata, koje bi bilo iskorišćeno za obnovu zemlje nakon zemljotresa.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, zemljotresi su izazvali štetu od najmanje 6,7 milijardi dolara, dok Svetska banka procenjuje da šteta iznosi oko 20 milijardi dolara.
Tokom mandata bivšeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura, kome se trenutno sudi u SAD, Karakas je više puta tražio od Londona da mu vrati zlato, ali bez uspeha.
Istovremeno, Vašington je pojačavao pritisak na Venecuelu uvođenjem ekonomskih sankcija, uključujući ograničenja izvoza nafte, koja predstavlja glavni izvor prihoda zemlje, što je nakon višedecenijskih sankcija doprinelo širokoj ekonomskoj krizi.
Fajnenšel tajms navodi da procene ekonomista pokazuju da je godišnja stopa inflacije u Venecueli dostigla 575 odsto.
