Prosek Evropske unije u 2024. godini bio je samo 0,84 odsto ukupne potrošnje domaćinstava.
Poslednje tri godine bile su najtoplije od početka merenja, a rastuće temperature i sve češći toplotni talasi snažno povećavaju potrebu za klimatizacijom, piše Juronjuz.
Potrošnja energije za hlađenje u domaćinstvima Evropske unije udvostručila se za samo šest godina. Prema podacima programa Kopernikus, jun 2026. bio je najtopliji jun zabeležen u Zapadnoj Evropi i drugi najtopliji na globalnom nivou.
Tri najtoplije godine u istoriji merenja bile su, respektivno, 2024, 2023. i 2025. Kako temperature rastu, sve više građana poseže za klima uređajima i drugim sistemima za hlađenje.
Rezultat je sve veća potrošnja električne energije širom kontinenta, posebno tokom najtoplijih letnjih dana. Potrošnja energije za hlađenje povećana je za 420 procenata od 2010. godine. Domaćinstva u Evropskoj uniji su 2018. godine koristila 40.500 teradžula energije za hlađenje, dok se očekuje da će potrošnja dostići 80.400 teradžula 2024. godine.
Ovo je povećanje od 99 procenata za samo šest godina. Povećanje je još izraženije u poređenju sa 2010. godinom, kada je za hlađenje korišćeno samo 15.500 teradžula. Za četrnaest godina potrošnja je porasla za čak 420 procenata. Podaci jasno pokazuju da klimatizacija više nije ograničena samo na južnu Evropu.
Klima uređaji se sve više instaliraju i u zemljama koje su donedavno imale blaga leta i relativno malu potrebu za hlađenjem prostorija.
Visok procenat rasta ne znači uvek veliku potrošnju
Razlike između evropskih zemalja su veoma velike, ali procente rasta treba tumačiti sa oprezom. Zemlje koje su ranije koristile vrlo malo energije za hlađenje mogu videti izuzetno visok rast, iako je njihova ukupna potrošnja i dalje relativno niska.
Najbolji primer je Austrija, gde je potrošnja energije u domaćinstvima za hlađenje porasla sa 22 teradžula u 2018. na 253 teradžula u 2024. godini. Ovo je povećanje od preko 1000 procenata, najveće među posmatranim evropskim zemljama.
U Češkoj Republici potrošnja je porasla za 244 procenta, a u Italiji za 193 procenta. Italijanska brojka je posebno zanimljiva jer je to zemlja u kojoj je klimatizacija odavno široko rasprostranjena, što pokazuje da potreba za hlađenjem nastavlja brzo da raste. Potrošnja se takođe više nego udvostručila u Mađarskoj, gde je porasla za 171 procenat, Finskoj za 163 procenta, Španiji za 127 procenata, Sloveniji za 114 procenata i Grčkoj za 103 procenta.
Rast u Italiji, Španiji i Grčkoj potvrđuje da toplija i duža leta dodatno povećavaju energetske potrebe južne Evrope. Među najvećim ekonomijama u EU, Francuska je zabeležila rast od 52 procenta, dok je Nemačka ostala mnogo stabilnija, sa povećanjem od samo osam procenata. Hrvatska iznad evropskog proseka Udeo energije koja se u domaćinstvima troši za hlađenje značajno varira u zavisnosti od klime, geografskog položaja i navika stanovništva.
Prosek Evropske unije u 2024. godini bio je samo 0,84 procenta ukupne potrošnje domaćinstava.
U Hrvatskoj je ovaj udeo dostigao 2,1 odsto, što je iznad proseka EU i među zemljama gde hlađenje već čini značajan deo ukupne potrošnje energije u domaćinstvima. Najveći udeo je zabeležen na Kipru, gde hlađenje čini čak 16 odsto ukupne potrošnje energije u domaćinstvima.
Slede Malta sa 15 odsto i Albanija sa 13,4 odsto. U Grčkoj se 7,4 odsto energije troši na hlađenje, dok je taj udeo veći od dva odsto i u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Španiji, Italiji i Hrvatskoj. Italija troši skoro trećinu ukupne energije za hlađenje u EU Italija je ubedljivo najveći potrošač energije za hlađenje među zemljama članicama EU.
Italijanska domaćinstva troše 26.300 teradžula za ovu svrhu, odnosno skoro trećinu ukupne potrošnje u EU. Italija čini čak 32,7 odsto evropske potrošnje energije za hlađenje. Španija je druga sa 14.300 teradžula, odnosno 17,8 odsto ukupne potrošnje. Grčka čini 14,8 procenata, znatno više od Francuske, koja čini 11,8 procenata.
Uključujući zemlje kandidate, Turska je treći najveći potrošač energije za hlađenje, sa 13.600 teradžula.
Toplotni talasi povećavaju potražnju za električnom energijom i cene
Rastuća potreba za klimatizacijom već menja evropsko tržište električne energije. Tokom toplotnih talasa u junu 2026. godine, potražnja za električnom energijom naglo je porasla u četiri najveće ekonomije Evropske unije. Francuska je zabeležila najveći porast.
Prema procenama francuskog operatera elektroenergetske mreže RTE, svako povećanje temperature od jednog stepena Celzijusa povećava potražnju za električnom energijom između 0,7 i jednog gigavata. Tokom najtoplijih dana, sistemi za hlađenje mogli bi povećati potrošnju u Francuskoj za dodatnih 10 do 14 gigavata. Snažna potražnja je podigla veleprodajne cene električne energije iznad 200 evra po megavat-satu u Nemačkoj. U Francuskoj su se približile nivou od 160 evra, dok su u Španiji premašile 110 evra po megavat-satu.
Povećanje cena nije bilo samo zbog povećane upotrebe klimatizacije. Istovremeno, Nemačka se suočila sa manjom proizvodnjom iz vetroelektrana, dok je Francuska morala privremeno da smanji proizvodnju u nekim nuklearnim elektranama zbog prekomerne temperature rečnih voda koje se koriste za njihovo hlađenje. Kratkoročni skokovi veleprodajnih cena ne prelivaju se odmah na račune građana.
Međutim, ako cene ostanu povišene duže vreme, posledice bi se postepeno mogle osetiti kroz veće maloprodajne cene električne energije.
Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu.
Prosečna temperatura na kontinentu raste približno dvostruko brže od globalnog proseka. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, svih deset zemalja koje su zabeležile najveći porast temperature u 2023. godini nalazile su se u Evropi, piše Poslovni dnevnik.
Ovaj razvoj događaja pokazuje da će potreba za hlađenjem nastaviti da raste, a sa njim i opterećenje elektroenergetskih sistema. Za veliki deo stanovništva, klimatizacija je manje luksuz, a više neophodan odgovor na sve toplija evropska leta.
