Садржај
Nurijel Rubini, poznat po pesimističnim prognozama i nadimku „Dr. Propast“, ovog puta je iznenadio javnost optimističnim stavom o budućnosti veštačke inteligencije.
On procenjuje da bi razvoj AI i robotike mogao da podigne globalni rast na 6 odsto do 2040. godine, a zatim i do 10 odsto do 2050. godine, što bi bio nezapamćen skok u modernoj ekonomiji.
Univerzalni osnovni prihod kao nužnost
Rubini smatra da će ovakav rast doneti velike promene na tržištu rada. Milioni poslova biće automatizovani, pa će vlade morati da uvedu univerzalni osnovni prihod (UBI) – redovne isplate građanima koje ne zavise od zaposlenja. Prema njegovom mišljenju, to je jedini način da se ogromno bogatstvo koje AI stvara pravedno raspodeli.
Kako će se finansirati UBI?
Rubini predlaže da države oporezuju najveće dobitnike AI revolucije – tehnološke gigante i investitore – ili čak da preuzmu deo vlasništva u kompanijama koje ostvaruju najveće profite. Time bi se obezbedila sredstva za finansiranje univerzalnog prihoda i smanjila društvena nejednakost.
Od krize 2008. do AI optimizma
Rubini je postao poznat kada je među prvima upozorio na finansijsku krizu 2008. godine. Njegove tadašnje prognoze o „balonu“ na tržištu nekretnina i prekomernom zaduživanju pokazale su se tačnim, iako su u početku delovale previše pesimistično. Upravo zbog toga njegov sadašnji optimizam oko AI izaziva pažnju – jer dolazi od čoveka koji je decenijama bio sinonim za upozorenja o katastrofi.
Šta nas čeka?
Ako se Rubinijeve prognoze ostvare, svet bi mogao da uđe u period najvećeg ekonomskog rasta u istoriji, ali i u društvo u kojem će redistribucija bogatstva postati ključna tema. Vlade će morati da pronađu balans između tehnološkog napretka i socijalne stabilnosti, kako bi AI revolucija bila prilika, a ne pretnja, prenosi Blic.
