Od 1. januara 2027. rastu granice za obračun doprinosa u Nemačkoj. Pojedini zaposleni sa visokim platama mogli bi da izdvajaju više od 100 evra dodatno mesečno.
Zaposlene u Nemačkoj sa višim primanjima od 1. januara 2027. mogli bi da sačekaju veći mesečni troškovi za socijalno osiguranje, što znači i manje novca na raspolaganju nakon obračuna plate. Prema objavljenim obračunima, dodatni doprinosi za pojedine radnike mogli bi da premaše 100 evra mesečno, piše Fenix.
Razlog je povećanje granica do kojih se obračunavaju doprinosi za zdravstveno, negovateljsko i penzijsko osiguranje. Promena neće podjednako pogoditi sve zaposlene, već prvenstveno one čija bruto primanja prelaze postojeće granice.
Nemačka vlada je 7. oktobra 2026. usvojila predlog novih iznosa za 2027. godinu, a za njihovu primenu potrebna je još saglasnost Bundesrata, gornjeg doma nemačkog parlamentarnog sistema.
Šta se menja od 1. januara 2027. godine?
Promena se odnosi na takozvane granice osnovice za obračun doprinosa, odnosno iznose do kojih se bruto zarada uzima u obzir prilikom obračuna pojedinih doprinosa za socijalno osiguranje.
Kada plata pređe propisanu granicu, doprinosi se ne obračunavaju na deo zarade iznad tog maksimuma. Međutim, kada se granica poveća, veći deo bruto plate ulazi u osnovicu za obračun, pa zaposleni sa višim primanjima mogu da plaćaju više.
Prema predlogu za 2027. godinu, granica za zdravstveno i negovateljsko osiguranje trebalo bi da poraste sa 5.812,50 na 6.375 evra mesečno.
To je povećanje od 562,50 evra, odnosno približno 9,7 odsto.
Povećava se i granica za obračun doprinosa za opšte penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sa 8.450 na 8.850 evra mesečno.
Za zaposlene sa veoma visokim primanjima to znači da će se doprinosi obračunavati na veći deo njihove bruto zarade nego do sada.
Povećavaju se i granice za zdravstveno osiguranje
Važno je razlikovati dve granice koje se odnose na zdravstveno osiguranje.
Prva određuje maksimalni iznos zarade na koji se obračunavaju doprinosi za zakonsko zdravstveno osiguranje. Ona bi trebalo da poraste sa 5.812,50 na 6.375 evra mesečno.
Druga je granica obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ona određuje do kog nivoa godišnje zarade zaposleni, prema opštim pravilima, mora da bude osiguran u zakonskom sistemu, odnosno kada može da razmotri prelazak na privatno zdravstveno osiguranje.
Ova druga granica trebalo bi da poraste sa 6.450 na 7.012,50 evra mesečno.
To znači da će i zaposleni koji razmatraju prelazak iz zakonskog u privatno zdravstveno osiguranje morati da obrate pažnju na nove iznose i uslove koji važe za njihovu kategoriju osiguranja.
Ko će biti najviše pogođen?
Najveći uticaj očekuje se kod zaposlenih čije su bruto plate iznad dosadašnjih granica za obračun doprinosa.
Za radnike čija primanja ostaju ispod postojećih pragova, samo povećanje ovih granica ne bi trebalo da donese dodatne doprinose. Međutim, kod zaposlenih sa višim zaradama veći deo plate biće obuhvaćen obračunom.
Prema proceni Instituta nemačke privrede, dodatno povećanje granice za zdravstveno osiguranje za 300 evra moglo bi da obuhvati oko 6,3 miliona zaposlenih, kao i njihove poslodavce. Procena je zasnovana na ranijim podacima o zaradama i odnosi se na taj dodatni deo promene.
Pored toga, redovno usklađivanje granica sa rastom zarada dodatno povećava iznose za 2027. godinu. Osnov za redovno usklađivanje je rast zarada u Nemačkoj tokom 2025. godine, koji je iznosio 4,38 odsto.
Dodatni trošak može da premaši 100 evra mesečno
Koliko će zaposleni dodatno plaćati zavisi od visine bruto zarade, vrste osiguranja i konkretnih stopa doprinosa koje se primenjuju na njih.
Prema obračunima navedenim u izvornom izveštaju, zaposleni koji zarađuju iznad nove granice za zdravstveno i negovateljsko osiguranje mogli bi za te doprinose da izdvajaju do 59,34 evra više mesečno.
Za radnike čija primanja prelaze i novu granicu za penzijsko osiguranje, ukupan dodatni trošak mogao bi da dostigne 101,74 evra mesečno. Kod zaposlenih bez dece, pod određenim uslovima, iznos bi mogao da bude i do 105,12 evra zbog većeg doprinosa za negu.
Prema istim obračunima, primeri dodatnih mesečnih izdvajanja izgledaju ovako:
- Bruto plata od 5.500 evra: nema dodatnog troška po osnovu navedenog povećanja granica.
- Bruto plata od 6.200 evra: oko 40,88 evra više mesečno.
- Bruto plata od 6.375 evra ili više: do 59,34 evra više mesečno za zdravstveno i negovateljsko osiguranje.
- Bruto plata od 8.600 evra: oko 75,24 evra više mesečno ukupno.
- Bruto plata od 8.850 evra ili više: do 101,74 evra više mesečno ukupno.
Ovi iznosi predstavljaju primere obračuna, a ne univerzalne iznose za sve zaposlene. Zasnovani su na pretpostavkama o stopama doprinosa za 2026. godinu i odnose se na zaposlene sa najmanje jednim detetom koje se uzima u obzir pri obračunu doprinosa, koji rade izvan Saske, gde važe posebna pravila za negovateljsko osiguranje.
Konkretno povećanje zavisiće od individualne situacije zaposlenog, pa se navedeni iznosi ne mogu automatski primeniti na svaku platu.
Zašto se povećavaju granice za obračun doprinosa?
Povećanje granica delom je posledica redovnog godišnjeg usklađivanja sa razvojem zarada, ali je za zdravstveno osiguranje predviđeno i dodatno povećanje od 300 evra mesečno povrh redovnog usklađivanja.
Cilj je da se poveća osnovica iz koje se finansira zakonsko zdravstveno osiguranje i ublaži pritisak na njegovu finansijsku stabilnost.
Ipak, takva promena znači da će zaposleni sa višim primanjima i njihovi poslodavci plaćati više doprinosa. U praksi, to može da smanji neto iznos koji zaposleni dobija na račun, iako mu bruto plata ostane ista.
Kritike: Povećanje se naziva prikrivenim porezom
Planirane promene izazvale su kritike Saveza poreskih obveznika Nemačke.
Predsednik tog udruženja Rajner Holcnagel ocenio je da povećanje predstavlja svojevrsno prikriveno povećanje poreskog opterećenja, posebno za stručnjake i porodice sa višim primanjima.
Prema njegovom stavu, problem finansiranja zdravstvenog sistema ne bi trebalo rešavati samo povećanjem izdvajanja zaposlenih, već i preispitivanjem rashoda.
Kritičari upozoravaju da veći doprinosi mogu da opterete zaposlene i poslodavce, naročito u situaciji kada troškovi života ostaju visoki.
Sa druge strane, zagovornici promene ističu potrebu da se obezbedi stabilnije finansiranje sistema socijalnog osiguranja.
Odluka je usvojena u vladi, čeka se saglasnost Bundesrata
Nemačka vlada je 7. oktobra 2026. usvojila predlog novih granica za obračun doprinosa za 2027. godinu. Pre početka primene potrebna je još saglasnost Bundesrata.
Ako predlog dobije neophodnu potvrdu, nove granice počeće da važe 1. januara 2027. godine.
Za zaposlene sa višim primanjima to znači da bi od početka naredne godine mogli da izdvajaju više za socijalno osiguranje, čak i ako njihova bruto plata ostane nepromenjena.
Ipak, promenu ne treba tumačiti kao smanjenje plata svim zaposlenima u Nemačkoj. Najveći uticaj imaće na one čija primanja prelaze dosadašnje granice za obračun doprinosa, dok će za ostale zaposlene uticaj zavisiti od njihovih primanja i konkretnih pravila obračuna.
