Прва линија фронта у Источној Украјини прекривена је снегом, а великокалибарска оружја углавном ћуте. Али снајпери су саставни део ове зимске беле недођије, пише ББЦ.
Украјински војници који забораве да погну главу у рововима налик онима из Првог светског рата ризикују да их погоди метак у главу.
Сукоб овде стоји у месту још од 2014. године, кад су сепаратисти, уз подршку Москве, заузели делове региона Донбаса.
Страдало је најмање 13.000 људи, и војника и цивила.
Сада лидери са Запада упозоравају на нешто много горе – потпуну руску инвазију Украјине.
Ако до ње заиста буде дошло, источни фронт би лако могао да буде полазна тачка, са про-руским побуњеницима који утиру пут.
Марија се труди да се не брине превише око свега тога.
Ова двадесетшестогодишња украјинска војникиња, причљива и ситна, налази се у рову, наоружана калашњиковим и савршеним маникиром.
Она је припадница украјинске 56. пешадијске бригаде.
(Војска нас је замолила да користимо само њено име, да би спречили прозивање и вређање на друштвеним мрежама.)
„Трудим се да заобиђем политику и да не гледам ТВ, и трудим се да се не бринем превише“, каже Марија.
„Али ми смо спремни. Прошли смо велику обуку.
„Знам да неће бити као вежба са обуке, биће тешко за свакога. Али наш морал је висок и нећемо узмаћи.“
Маријина браћа су такође у војсци.
Двојица су служила у украјинској националној гарди.
Њен најмлађи ускоро ће се упутити на фронт, као тенковски митраљезац.
Код куће њени родитељи пензионери старају се о њеном четворогодишњем сину.
„Било је веома тешко оставити га“, каже она.
„Али од шесте године сањам да будем у војсци. Нисам мислила да ћу завршити на фронту, али не жалим што сам овде.“
У близини, један од њене браће по оружју сече дрва секиром.
Хладноћа је стална претња, баш као и сепаратисти на око километар од њих.
Марија хода кроз колоплет тунела до њеног новог дома, војничког лежаја под земљом.
Јарко обојени дечји цртежи окачени су на зидове од блата.
„Послати су нам из различитих школа, у знак захвалности“, каже она.
„Диже нам морал.“
Маријин рат води се за будућност њене домовине, али могло би много тога више да виси о концу од судбине Украјине.
Русија повлачи борбене линије у новом Хладном рату.
Тренутно је проблем будући облик НАТО-а, као и успостављени безбедносни поредак у Европи.
Амерички председник Џозеф Бајден упозорио је на „далеку могућност“ да Русија изврши инвазију у фебруару и тиме „промени читав свет“.
Британски премијер Борис Џонсон подсетио је на ужасе из Чеченије и Босне.
Али све већа забринутост у свету није у складу са оним што можете да чујете од неких Украјинаца.
„Не верујем да ће Руси доћи“, каже социјална радница са истока, која није желела да нам саопшти име.
„Верујем својим очима и ушима. Овде је заправо тише сада него што је било прошлог месеца. Ово је само рат информацијама.“
Рефрен „нема ту шта да се види“ редовно понавља и украјински председник Володимир Зеленски.
Али неки овде се ипак плаше.
„Сваки пут кад чујем неку буку, моје срце почне да туче као лудо“, каже Људмила Момот, 64-годишња прабака са златним предњим зубом.
Момот зна врло добро шта Москва и њени савезници могу да ураде.
Њен дом последњих 30 година, у селу Невилске, разорен је прошлог новембра у гранатирању сепаратиста.
Она се вратила у Невилске, сада напуштено село, да нам покаже рушевине.
„Ово је рана која се неће залечити до краја мог живота“, каже она кроз сузе, бацајући погледе ка зјапећој рупи где су јој некада била улазна врата.
„Морала сам да испужем из рушевина у спаваћици. Стопала су ми била крвава.
„У осмој смо години рата, колико ће дуго још наша патња да траје?“.
Питао сам пензионисани млекарицу да ли би волела нешто да поручи председнику Путину.
„Договорите мир“, каже она.
„Постигните споразум. Ви сте сви одрасли људи, учени људи. Договорите мир да би људи могли да живе слободно, без суза и патње.“
У савременој верзији рата и мира, крајњи циљ руског лидера остаје нејасан.
Да ли је нагомилао 100.000 војника дуж украјинске границе да би изнудио уступке од НАТО-а – читај Сједињених Америчких Држава – или да би заузео још једно парче територије?
Један могући сценарио је сведени упад, са снагама послатим само у источну Украјину.
Кремљ би их највероватније представио као „миротворце“, који штите власнике руских пасоша.
Москва је у последње време била заузета издавањем стотина хиљада пасоша на територији коју држе сепаратисти.
Украјинске трупе инсистирају да ако Руси буду дошли, неће им бити лако као када су анектирали Крим 2014. године.
„Боље смо припремљени овај пут“, каже Аљона, војникиња распоређена на истоку.
„Сумњам да ће Руси извршити инвазију. Они желе да створе панику и користе то као полугу у преговорима“, каже она.
Чак и ако не буде било копнене инвазије – а Москва инсистира да је неће бити – штета је већ начињена.
Међународни хор изражавања забринутости због могуће инвазије дестабилизује ову огромну земљу која личи на Запад.
Путин је већ остварио победу, без иједног испаљеног метка, ослабивши суседну земљу коју жели за себе и присиливши међународну заједницу да пажљиво прати сваку његову реч.
Али многи западни лидери се плаше да му то неће бити довољно.
