КОРОНА ВИРУС: Праите најновије вести 

ВестиЕкономија

Терамо ли младе: Предлог нове Националне стратегије запошљавања корак уназад

posao mladi srbija

Предлог Националне стратегије запошљавања у Србији 2021-2026 представља корак уназад у односу на постојећу стратегију, јер је усмерен превасходно на политику тржишта рада, а не на политику запошљавања, није предвидео начине за уклањање препрека социјалном дијалогу, док предложене мере не воде креирању нових радних места, показала је анализа Радне групе Националног конвента о ЕУ (НКЕУ) за преговарачка поглавља 2 и 19 – Социјална политика и запошљавање, објављено је данас.

“Предлог стратегије представља корак уназад у односу на претходну стратегију. Док је претходна стратегија дефинисала циљеве за унапређење положаја десет теже запошљивих група (жене, млади, особе са инвалидитетом, Роми, повратници по споразуму о реадмисији, рурално становништво, интерно расељена лица и избеглице, корисници новчане социјалне помоћи, лица без квалификација и са ниским нивоом квалификација, вишкови запослених) Предлог стратегије предвиђа мере за свега четири групе (корисници социјалне заштите, жене, млади и особе са инвалидитетом)”, наведено је у саопштењу Фондације Центар за демократију, у име НКЕУ, а поводом завршене јавне расправе о Предлогу те стратегије.

Мигранти, као нова рањива група, наведено је, нису ни поменути у предлогу стратегије.

“Изостављање Ромкиња и Рома као најрањивије групе на тржишту рада изазива посебну забринутост. Игнорисано је и истраживање Светске банке, по коме ће до 2030. чак и до 30 одсто нових улазника на тржиште рада бити из реда маргинализованих и рањивих група као што су Роми”, прецизирано је у анализи.

Предлогом нису предвиђене, наглашено је, ни мере за јачање капацитета социјалних партнера и унапређење капацитета Социјално-економског савета, а осим сектора за запошљавање и рад не наводи се ниједан други сектор задужен за спровођење стратегије.

“Иако се у циљевима помиње инклузивност тржишта рада, достојанствен рад и квалитет послова, предложене мере не воде ка креирању квалитетних радних места. Изостале су веома важне интервенције за уклањање препрека за укључивање на тржиште рада (нпр. развој услуга бриге о деци и старијима као подршка женама на тржишту рада)”, показала је анализа.

Додаје се и да недостају мере за подстицање социјалне укључености и смањење сиромаштва, док је у документу потпуно изостало сагледавање политике запошљавања у контексту одрживог развоја.

“Упркос томе што се у Предлогу наводи оцена Европске комисије да ‘недостају адекватни финансијски и институционални ресурси за запошљавање и социјалну политику’ планирана издвајања за активне мере запошљавања (АПЗ) су пројектована на 0,2 одсто БДП у 2026. години, док је циљна вредност у претходној стратегији била 0,5 одсто БДП у 2020. години”, наведено је у анализи.

Наглашено је да ће са тако скромним издвајањима “Србија и даље остати на зачељу Европе и са најнижим обухватом мерама АПЗ”.

Подсећа се да се је у 2018. у мере АПЗ у Србији је укључено 5,1 од 100 незапослених, док је у ЕУ најмањи обухват имала Румунија (5,3), а највећи Белгија (76,5). Обухват незапослених мерама АПЗ у 2019. пао је на 4,7.

Указао је да се поновила пракса достављања позива за јавну расправу у празнично време са остављањем изузетно кратких рокова.

“Сматрамо да то није начин да се анализи овако важног стратешког документа приступи одговорно и транспарентно, нити су искоришћени сви ресурси чланица НКЕУ у изради нацрта стратегије”, наведено је у саопштењу.

Предлог стратегије не садржи предлог акционог плана за њену реализацију, који се по правилу усваја истворемено са документом јавне политике, па се чланице НКЕУ постављају питање када и на који начин ће бити спроведена спроведе јавна расправа о предлогу акционог плана.

Свеобухватни коментари Радне групе на Предлог Националне стратегије запошљавања за период 2021-2026 достављени су надлежном Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Прочитајте још
Економија

Вучић: Фабрике и радна места могу да задрже младе у Србији

Економија

Комисија условно изузела уговоре између Телекома и Теленора

Економија

Мали: За улагања у инфраструктуру 430 милијарди динара

Економија

Сточари и даље у губитку, ниска откупна цена млека

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Вреди прочитати...
ХОРОР: Страшне сцене из вртића на Вождовцу
Translate »