Појачани утицај Русије у Црној Гори након парламентарних избора могао би довести у опасност сигурност НАТО података а сличне афере, попут најновијег цурења података из Агенције за националну безбједност (АНБ), у државама које су од скоро чланице Алијансе завршиле су хапшењима, наводи се у анализи америчке Џејмстаун фондације (Тхе Јаместоњн фоундатион).

Пише: Борислав Вишњић (Побједа)

У опширном чланку објављеном 6. априла анализира се случај цурења информација из АНБ-а приликом сједнице Одбора за безбједност и одбрану.

Подсјећају да је крајем марта у Црној Гори избио скандал након што је шеф АНБ-а Дејан Вукшиц́ оптужен за откривање тајних података током сједнице скупштинског Одбора за безбједност која је била затворена за јавност. Члан Одбора Рашко Коњевиц́, који је присуствовао сједници, тврди да је Вукшиц́ прекршио Закон о тајности података и компромитовао повјерљиве податке НАТО савезника дијељењем тајних података са парламентарцима.

У анализи подсјећају да је тужилаштво отворило прелиминарну истрагу поводом цурења информација. Додају и да је вицепремијер Дритан Абазовић, како оцјењују, пожурио да одбрани Вукшића, тврдећи да је први човјек АНБ-а просто ,,направио грешку“ октривајући повјерљиве информације.

На парламентарним изборима владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) први пут од 1991. године изгубила је већину, а власт су формирале три коалиције чије поједине чланице имају просрпске или чак проруске позиције. Демократски фронт је проруски оријентисан највише од свих а један од лидера тог савеза Милан Кнежевић постао је предсједник Одбора за безбједност и одбрану – наводи се у анализи.

Руски медији долили уље на ватру

Фондација Џејмстаун оцјењује да су, у иначе ужареној ситуацију, ,,уље на ватру“ долили и руски медији, отворено се хвалишући успјехом Москве у Црној Гори. Тако су пословне новине блиске Кремљу ,,Взгљад“ (Поглед) објавиле чланак ,,Проруске снаге организовале чистку у црногорској специјалној служби“.

У чланку се наводи да је за три мјесеца колико је на челу АНБ-а Вукшић успио да ђелимично уздрма и потпуно растури цјелокупну црногорску обавјештајну и контраобавјештајну службу, ,,чистећи“ подржаваоце предсједника државе Мила Ђукановића.

(Не)намјерна грешка

У анализи се подсјећа и на недавну изјаву некадашњег шефа Мисије Црне Горе при НАТО-у, а сада професора на Универзитету Бостон Веска Гарчевића, који је казао да је Вукшић можда стварно направио грешку и да у његовом поступку нема директних доказа повезаности са Русијом. Међутим, Гарчевић вјерује да обезбјеђивање тајних информација предсједнику Одбора Кнежевићу готово сигурно значи да ће ти подаци на крају доћи до Москве.

Када је ријеч о политикама нове Владе, шеф дипломатије Ђорђе Радуловић након ступања на функцију јасно је саопштио да Црна Гора неће повући санкције које су уведене Русији, јер је земља кандидат за чланство у Европској унији (ЕУ) која мора поштовати правила Брисела. Ипак, с друге стране, поједине акције парламента изазивају забринутост међу прозападно оријентисаним експертима. Једна од тих ствари су и најављене измјене тужилачких закона – наводи се у анализи.

НАТО штити податке након цурења
Неколико дана након инцидента који је се десио на сједници Одбора за безбједност и одбрану генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг казао је да неће коментарисати обавјештајна питања у Црној Гори, али је поновио да је Алијанса фокусирана на заштиту класификованих података и докумената.

На питање Побједе да ли су интерне ствари Црне Горе у које се Алијанса не мијеша, када из обавјештајних структура процуре тајни подаци једне земље чланице Алијансе, Столтенберг је 22. марта рекао да Алијанса има систем провјере за заштиту података.

Генерални приступ НАТО-а је фокус на потреби да се наши подаци заштите и радићемо са свим савезницима да се испоштују процедуре и заштите повјерљиви подаци – рекао је тада Столтенберг.

Фондација Џејмстаун наводи да је након што се десило цурење података, НАТО покренуо посебну инспекцију ради процјене протокола информационе безбједности у земљи, као и нивоа постојец́их пријетњи.

Додају, подсјећајући на изјаву Гарчевића, да ово није први пут да Алијанса упозорава нове чланице на сличне проблеме. Тако је бивши шеф ођељења за заштиту државних тајни естонског министарства одбране Херман Сим 2008. ухапшен због сумњи да је шпијунирао за Русију и накнадно осуђен на 12 и по година затвора. У истој земљи 2012. званичник тајне полиције Алексеј Дресен је ухапшен због истог основа (шпијунирање за Русију).

Најсвјежији примјер хапшења због цурења података у некој од чланица НАТО-а, који наводи америчка фондација, десио се у Бугарској гђе су прошлог мјесеца власти откриле ,,шпијунски прстен“ у којем је учествовало неколико садашњих и бивших припадника Министарства одбране који су наводно прослеђивали строго повјерљиве војне информације (укључујуц́и и оне из НАТО-а), руској амбасади у Софији.

Гарчевић је, како подсјећају у анализи, оцијенио да НАТО тренутно покушава да утврди да ли је Вукшиц́ намјерно или нехотице дозволио цурење повјерљивих информаиција.

Ако се истрагом утврди да је декласификација информација била намјерна, НАТО структуре могу одлучити да не дијеле повјерљиве информације са Црном Гором ако имају озбиљне разлоге да верују да ц́е се цурење наставити – казао је Гарчевић, наводећи да ДФ не може самостално да доведе до изласка наше земље из НАТО-а, али да постоји бојазан да Русија не добије савезника у оквиру Алијансе.

ДФЦ: Нарушен међународни кредибилитет државе

И Дигитални форензички центар (ДФЦ) у новој анализи бавио се ситуацијом у црногорском безбједносном сектору. Оцјењују да су поступци који су услиједили одмах након конституисања Владе у значајном дијелу црногорске, али и међународне јавности, доживљени као подривање раније постигнутих резултата на том пољу, урушавање сарадње и сијање неповјерења у односима са партнерским земљама чланицама НАТО, као и компромитација служби које су се бавиле тим питањима у земљи.

Под плаштом револуционарне флоскуле коју су прокламовале партије нове парламентарне већине ,,о демонтажи бившег режима“, у обавјештајно-безбједносном сектору су извршене значајне промјене у нимало суптилним и дискретним поступцима какви су уобичајени у сличним ситуацијама у другим државама.

Сви потези в. д. директора АНБ-а Вукшића ђеловали су као дио веома пажљиво осмишљеног плана с циљем коначне промјене кадровске структуре у Агенцији, чији би састав одговарао националним, идеолошким и политичким преференцијама конституената нове власти, чија различитост од самог почетка отвара бројна питања у погледу концепције и стратегије националне безбједности Црне Горе – наводи се у анализи ДФЦ-а.

Сличан процес, како додају, покренут је и у Министарству одбране (МО), гђе су, оцјењују, именовања на одређена руководећа мјеста и, посебно, у Обавјештајно-безбједносном директорату (ОБД) била обављена под околностима које су побудиле пажњу домаће и међународне јавности.

Евидентиране су бројне нејасноће у погледу законитости поступања и професионалних референци новопостављених кадрова на одређене истакнуте позиције у МО. Прилично незграпни и чини се недовољно осмишљени потези новог руководства, незаконита именовања, нагле и нејасне смјене, као и контроверзе у погледу мотивације за одређена поступања, допринијели су нарушавању мукотрпно стицаног кредибилитета ресора одбране у Црној Гори и на међународном плану – поручују из ДФЦ-а.

Вукшић прихватио пропуст не и одговорност

Вршилац дужности директора Агенције за националну безбједност Дејан Вукшић током парламентарног саслушања њега и потпредсједника Владе Дритана Абазовића које је одржано крајем марта, према изворима Побједе, признао је да је дошло до безбједносног пропуста и одавања идентитета агената ЦИА, али је констатовао да је грешку направила његова најближа сарадница, а да он није провјерио детаље из службене забиљешке приликом потписивања тајног податка који је достављен члановима Одбора за безбједност.

Приликом парламентарног саслушања координатора свих служби безбједности Абазовића 19. марта, у службеној забиљешци Агенције за националну безбједност откривена су имена и презимена агената АНБ и ЦИА, као и линије рада и њихови претходни ангажмани, чиме је повријеђен Закон о тајности података, као и Закон о агенцији за националну безбједност.