Fakultetska diploma odavno nije jedina ulaznica za dobro plaćen posao.
Na tržištu rada sve je više zanimanja za koja nije potrebno visoko obrazovanje, ali su zato znanje, iskustvo i praktične veštine zlata vredni.
Paradoks je u tome što poslodavci za neka od tih zanimanja sve teže pronalaze radnike. Iako nude solidne plate, bonuse i druge pogodnosti, broj zainteresovanih nije dovoljan da popuni sva slobodna radna mesta.
Razlog često nije samo u novcu. Noćne smene, rad vikendom, fizički napor, odgovornost i teški uslovi rada mnogima su dovoljan razlog da potraže drugi posao, čak i kada bi na takvim radnim mestima mogli više da zarade, piše Buka.
Koja zanimanja su najtraženija?
Nedostatak radne snage posebno je izražen u građevinarstvu, industriji, transportu, ugostiteljstvu i poslovima nege.
Među zanimanjima za koja poslodavci teško pronalaze odgovarajuće radnike nalaze se:
– Električari
– Varioci
– Vodoinstalateri
– CNC operateri
– Mehaničari
– Građevinski radnici
– Vozači
– Radnici u industriji
– Kuvari i ugostiteljski radnici
– Radnici na poslovima nege i održavanja
Za veliki broj ovih poslova fakultetska diploma nije uslov. Mnogo važniji mogu biti zanat, praktično iskustvo, stručna obuka, licenca i spremnost za rad u zahtevnim uslovima.
Iskusni majstori posebno su traženi, pa oni koji dobro poznaju svoj zanat mogu ostvariti primanja koja su u pojedinim slučajevima veća od plata ljudi sa fakultetskom diplomom.
Zašto radnici odbijaju dobro plaćene poslove?
Na prvi pogled deluje nelogično: ako je plata dobra, zašto nema dovoljno radnika?
Odgovor se često krije u uslovima rada.
Noćne smene i rad vikendom ozbiljno utiču na privatni i porodični život. Kod pojedinih poslova raspored se često menja, pa radnici ne mogu da računaju na klasično radno vreme od osam do 16 časova.
Tu je i fizički napor.
Građevinci, varioci, mehaničari i brojni industrijski radnici svakodnevno rade u uslovima koji zahtevaju snagu, koncentraciju i izdržljivost. Neki poslovi podrazumevaju rad na visini, u buci, prašini, na otvorenom ili sa teškim mašinama.
Kod drugih zanimanja problem predstavlja odgovornost.
Greška električara, varioca, mehaničara ili operatera na CNC mašini može skupo da košta poslodavca, ali i da ugrozi bezbednost ljudi. Zato se od radnika očekuju znanje i iskustvo, a ne samo spremnost da dođe na posao.
Poslodavci sve češće nude više od plate
Kako bi privukli radnike, poslodavci pokušavaju da svoje ponude učine privlačnijim.
Osim plate, nude se bonusi, plaćen smeštaj, naknada za prevoz, dodatne obuke, plaćeni prekovremeni rad i druge pogodnosti.
Kod pojedinih zanimanja poslodavci su spremni da ulažu i u obuku radnika, jer je često lakše osposobiti zainteresovanog kandidata nego pronaći već obučenog stručnjaka.
Posebno su traženi radnici koji imaju iskustvo i mogu odmah da preuzmu posao, bez višemesečnog uvođenja u rad.
Zanati ponovo postaju veoma traženi
Promene na tržištu rada pokazuju da fakultetska diploma nije uvek garancija najbolje zarade.
Dobar električar, vodoinstalater, varioc ili mehaničar može biti traženiji od radnika u brojnim zanimanjima za koja je potrebno nekoliko godina fakultetskog obrazovanja.
Zato se sve češće govori o povratku vrednosti zanata.
Problem je u tome što je za mnoge mlade ljude fizički rad manje privlačan od kancelarijskog posla. Istovremeno, veliki broj iskusnih zanatlija odlazi u penziju ili napušta domaće tržište rada, dok novih radnika nema dovoljno.
Rezultat je jednostavan – posao postoji, novac postoji, ali nema ko da radi.
Nije uvek najvažnija najveća plata
Ipak, visoka zarada sama po sebi nije dovoljna da bi radnik prihvatio posao.
Prilikom donošenja odluke sve više se uzimaju u obzir radno vreme, slobodni dani, sigurnost zaposlenja, fizičko opterećenje, odnos poslodavca prema zaposlenima i mogućnost napredovanja.
Zbog toga se može dogoditi da poslodavac ponudi veću platu, a da i dalje ne uspe da pronađe dovoljan broj radnika.
Na tržištu rada očigledno više nije dovoljno pitati: „Kolika je plata?“
Sve češće se postavlja i drugo pitanje:
„A kakav je posao?“
