Nedostatak radne snage sve više pogađa poljoprivredu širom regiona, a poslodavci danas nude uslove koji su donedavno bili nezamislivi.
Jedan od takvih primera dolazi iz Hercegovine, gde stočar Boro Pinjuh iz Čerigaja nudi platu od 2.300 konvertibilnih maraka, što je oko 1.200 evra, uz obezbeđene smeštaj i hranu za posao pastira.
Ipak, uprkos zaradi koja je znatno iznad prosečnih primanja u Bosni i Hercegovini, zainteresovanih radnika gotovo da nema.
Posao težak, odgovornost velika
Pinjuh se već više od tri decenije bavi stočarstvom, a tokom letnjih meseci boravi na planini gde vodi brigu o velikom stadu od oko 500 ovaca, ali i drugim životinjama.
Kako navodi, posao pastira nije jednostavan. Radni dan počinje rano ujutru i traje do kasno uveče, često bez slobodnih dana.
Upravo fizička zahtevnost, izolovanost i život daleko od grada postali su glavni razlozi zbog kojih sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom.
Iako plata od oko 1.200 evra, uz plaćen smeštaj i hranu, predstavlja veoma dobru ponudu za region, mnogima to više nije dovoljno da prihvate posao koji zahteva stalnu prisutnost i odricanje.
Sela ostaju bez mladih ljudi
Problem nije samo u jednom gazdinstvu.
Poljoprivreda i stočarstvo širom Balkana suočavaju se sa istim izazovima – mlađe generacije odlaze u gradove ili inostranstvo, broj ljudi koji žele da rade na selu se smanjuje, a prosečna starost poljoprivrednika raste.
Zbog toga mnogi proizvođači sve teže pronalaze pomoć, čak i kada nude bolje uslove nego ranije.
Nekada je rad na selu bio porodična tradicija, dok danas veliki broj mladih ljudi traži poslove koji nude kraće radno vreme, više slobodnog vremena i život bliže urbanim sredinama.
Nedostatak radnika ugrožava proizvodnju hrane
Manjak radne snage ne pogađa samo pojedinačne stočare.
Kada nema dovoljno ljudi za rad u poljoprivredi, smanjuje se proizvodnja mesa i mleka, opada broj grla, a domaće tržište postaje zavisnije od uvoza.
To dugoročno može da utiče i na cene hrane i stabilnost snabdevanja.
Ekonomisti već godinama upozoravaju da će pronalaženje radnika biti jedan od najvećih izazova za poljoprivredni sektor.
Problem nisu samo plate
Pinjuh je ukazao i na dodatne probleme sa kojima se suočavaju mali stočari, među kojima su neizvesni podsticaji i nedovoljna podrška za dugoročno poslovanje.
Kako navodi, prošle godine nije dobio federalne podsticaje za ovčarstvo, već samo kantonalnu podršku kao fizičko lice.
Zbog toga smatra da mali proizvođači nemaju dovoljno sigurnosti da planiraju budućnost i ulažu u razvoj svojih gazdinstava.
Posao koji nekada nije mogao da čeka
Primer iz Hercegovine pokazuje da se tržište rada promenilo.
Nekada je za mnoge ljude posao na selu bio jedina mogućnost zarade, dok danas čak i dobro plaćeni fizički poslovi ostaju bez kandidata.
Plata od 1.200 evra, besplatan smeštaj i hrana nisu dovoljni ako posao zahteva mesece života daleko od porodice, svakodnevnu brigu o životinjama i veliki fizički napor.
Problem zato više nije samo pronalaženje radnika za jedno stado – već pitanje kako će sela i domaća proizvodnja hrane izgledati u budućnosti.
