PUKOTINA na samom vrhu Hohfogela se stalno širi, a naučnici očekuju klizište od nekoliko stotina hiljada kubnih metara stene, izveštava Euronews.
Hohfogel, planina visoka 2.592 metra u Algauskim Alpima, nalazi se na granici Nemačke i austrijskog Tirola.
U junu se sa planine već odlomilo oko 2.000 kubnih metara stene, ali istraživači sada upozoravaju da je novo, mnogo veće klizište neizbežno.
Prema njihovim procenama, niz padinu bi moglo da se sruši i do 400.000 kubnih metara materijala.
Sam vrh je ugrožen urušavanjem jer se pukotina, prisutna od 19. veka, stalno širi.
Prema istorijskim zapisima, razmak je nekada bio širok kao čovekova ramena, ali je danas narastao na nekoliko metara.
Stručnjaci prate ovu kritičnu tačku već dvanaest godina.
U početku su to radili kroz terenske izlete, a od 2018. godine koriste stalno instalirane senzore i mernu opremu.
Na terenu se koristi i dron sa laserskim skenerom.
Ovog proleća instrumenti su zabeležili pomeranja od čak pet milimetara nedeljno, što je izuzetno brzo u geološkom smislu.
Poređenja radi, Alpi se pomeraju u proseku oko 1,8 milimetara godišnje. Podaci iz sistema ranog upozoravanja podstakli su naučnike da izdaju upozorenje.
Uspon sa austrijske strane je već neko vreme zatvoren za planinare, dok je pristup iz Nemačke i dalje otvoren.
Početkom oktobra, tim sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM), predvođen profesorom geologije Mihaelom Krautblatlerom, ponovo se popeo na vrh kako bi pregledao teren i opremu za merenje.
Krautblatler je stručnjak za klizišta i odrone kamenja, a njegov cilj, kako je rekao Nemačkom planinarskom savezu (DAV) u februaru, jeste da „opremi opasna područja naprednim sistemima ranog upozoravanja kako bismo mogli pravilno da protumačimo signale koje nam planina šalje“.
Podaci sa senzora stalno pristižu
Na Hohvogelu je instalirano više od 30 senzora, koji prate ceo vrh sa milimetarskom preciznošću i beleže svaki pokret.
Stručnjaci iz TUM-a su 2024. godine opisali glavnu pukotinu kao prazninu širine do šest metara, dužine oko 35 metara i dubine oko 60 metara.
Nova pukotina na jugozapadnom grebenu sada se smatra ključnom slabom tačkom jer su tamo zabeležena najveća pomeranja.
Naučnici ovo mesto nazivaju „Pukotina 6“.
Prema Krautblatleru, slični sistemi se trenutno koriste samo na dve druge lokacije – u klisurama Partnah i Helental.
– Tamo detaljno saznajemo koje signale planina šalje i koliko unapred. Često je to samo pitanje dana ili sati. Takvi sistemi će biti ključni u visoravni jer dolaze promene koje prevazilaze sva naša dosadašnja iskustva – rekao je Krautblatler za DAV.
Istraživači dobijaju podatke sa instrumenata u svojim kancelarijama nekoliko puta na sat.
Krautblatler se nada da će tehnologija pomoći da Alpi ostanu pristupačni, ali i da će vlasti moći da zatvore opasna područja na vreme pre nego što dođe do katastrofe.
Klizište bi moglo da počne u svakom trenutku
Naučnici veruju da planina dostiže kritičnu tačku i da bi se između 250.000 i 400.000 kubnih metara stena moglo srušiti niz padinu.
Kao jedan od uzroka sve bržeg kretanja stena navode ekstremne vremenske uslove.
Johanes Lajnauer iz TUM tima rekao je za Dojčlandfunk da vide „jasan uticaj obilnih padavina, tj. jakih kiša, grmljavina i topljenja snega“ na Hohvogel.
– Takve oluje postaju sve češće i intenzivnije zbog klimatskih promena, a to utiče na brzinu i učestalost takvih klizišta – dodao je Lajnauer.
