„Živim u Nemačkoj već devet godina i osećam se sve umornije. Plata mi je 2.300 evra, stan plaćam 1.050 evra, vrtić 280 evra, sve ode“
Jedni se vraćaju u Bosnu i Hercegovinu, dok drugi poručuju da život u Nemačkoj i dalje nema pravu alternativu. Upravo je jedna objava u Fejsbuk grupi „Život u Nemačkoj“ pokrenula veliku raspravu među ljudima koji rade i žive u toj zemlji.
Prema poslednjim podacima nemačkog Zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine u Nemačkoj je izgubljeno više od 486.000 radnih mesta. Istovremeno, rast troškova života i sve skuplje kirije navode mnoge radnike sa Balkana da razmišljaju o povratku u domovinu.
Svakodnevni pritisak
Jedan član grupe napisao je da već devet godina živi u Nemačkoj, ali da se oseća sve umornije od svakodnevnog pritiska.
Živim u Nemačkoj već devet godina i osećam se sve umornije. Plata mi je 2.300 evra, stan plaćam 1.050 evra, vrtić 280 evra, sve ode. Roditelji su u BiH i sve su stariji. Deca ovde jedva govore naš jezik. Ponekad razmišljam da se vratimo. Da li se neko vratio nakon toliko godina i jeste li se pokajali? – napisao je.
Ubrzo su usledili brojni komentari ljudi koji su već doneli odluku da napuste Nemačku.
Đulijano je naveo da se vratio pre tri meseca i da, uprkos manjoj zaradi, smatra da danas živi kvalitetnije.
Vratio sam se pre tri meseca. Plata mi je manja za 300 evra, ali jedem i pijem sa porodicom isto kao u Nemačkoj. Jednostavno živim mnogo kvalitetniji život, bez stresa. Sreća moje dece, moje žene i mene nema cenu koja bi me vratila u Nemačku, u onaj stres i životarenje. Pa makar bio gladan i na ulici, ne bih se vratio. Ako se tamo kidaš za 2.300 evra, a u svojoj državi možeš da radiš za nekoliko stotina evra manje, život koji ćeš živeti ovde i tamo je nebo i zemlja – napisao je.
Jedan od komentara bio je šaljiv.
Nemoj da se vraćaš, opasno je. Ljudi umiru od gladi, nema struje ni vode. Cele noći moraju da gledaju utakmice i navijaju. Svima su opečeni prsti od skidanja jagnjetine sa ražnja. Pod prisilom se sedi po kafićima. More je na sat ili dva vožnje pa moraju da se kupaju u slanoj vodi. Posao pronađeš za pola sata i nema više lenčarenja – napisao je jedan korisnik.
Mirjana je podelila svoje iskustvo i rekla da se ni posle četiri godine nije pokajala zbog povratka.
Vratila sam se pre četiri godine i nisam se pokajala. Radim za manju platu, ali su mi srce i duša puni. Sami morate da odlučite šta i kako. Samo, tuđina je to i život brzo proleti. Srećno, šta god odlučili – poručila je.
Ivica je ispričao da je po povratku otvorio sopstvenu firmu.
Vratio sam se iz Nemačke pre pet godina i tri meseca. Otvorio sam firmu i trenutno nas radi šestoro. U svakoj zemlji mora da se radi. Ovde sam na svom, ne plaćam kiriju, preskupa osiguranja ni godišnji porez na automobil. Stres mi je uglavnom manji. Kada sve saberem, nisam pogrešio – napisao je.
Jedan od učesnika rasprave naveo je da i sam planira povratak, iako će mu plata biti višestruko manja.
Ako si nesrećan i srce ti jasno šalje signale da je vreme da se vratiš, idi. Vraćam se, nadam se do kraja godine, i za platu devet puta manju nego ovde u inostranstvu. Srce je odlučilo. Ako umremo, umiremo zajedno, mislim metaforički – napisao je.
Život u Nemačkoj ipak sigurnija opcija?
Ivan kaže da ni trenutka nije zažalio zbog povratka.
Nisam zažalio ni sekunde. Lepo sam živeo i u Nemačkoj, kupio kuću i živeo bolje nego 50 odsto Nemaca, ali dom je dom – poručio je.
Ipak, bilo je i onih koji smatraju da je ostanak u Nemačkoj sigurniji izbor.
Nemoj da se vraćaš, bolje ti je u Nemačkoj. Radiš, plaćaš račune, podstanar si ceo život i jedva čekaš leto da odeš u rodni kraj. Ljudi, kako možete da budete podstanari ceo život? Radite da biste umrli, a ne da biste živeli. U BiH svako može da zaradi 1.000 evra ako želi da radi. Popiješ jutarnju kafu, pa onu u 11, doručak naručiš i donesu ti ga na posao. Živim u svojoj kući od 150 kvadrata, nemam kredit. Zato mogu da odem u inostranstvo kad god poželim – napisao je Emin.
