Narodni poslanik i advokat Đorđe Komlenski upozorio je kako aktuelni pritisci Brisela i Zagreba na Srbiju nisu nimalo slučajni.
Naime, on je gostovao u emisiji "Danas na RT" u kojoj se osvrnuo na nedavni istup hrvatskog predsednika Zorana Milanovića na samitu NATO-a, koji je pozvao Alijansu da budno prati naoružavanje Srbije, kao i na činjenicu da Srbija baš u ovom trenutku nije dobila zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
To se, podsetimo, dogodilo iako je Evropska komisija prethodno dala zvaničnu preporuku da se taj korak napravi.
– Tačno je da se Srbija napokon opet naoružava i postaje stabilna oružana sila, a to je ono što Hrvatima apsolutno ne odgovara. Njihove teritorijalne, kao i pretenzije ka izvorima prihoda u Srbiji nikada nisu nestale, tako da ih ovo plaši. Plaši ih da ono što su planirali stvaranjem vojnog saveza sa tzv. Kosovom i Albanijom, dok istovremeno leže u krilu NATO pakta, neće moći da zaokruže do kraja i ostvare kao posebnu vrstu pritiska na Srbiju kako bi ona napravila ustupke koje je nemoguće napraviti – istakao je Komlenski za RT Balkan.
Posebnu opasnost, prema njegovim rečima, predstavlja najava Zagreba da će na Kosovo i Metohiju poslati svoju vojsku, čime Hrvatska navodno želi da preuzme lidersku poziciju u vojnim operacijama pod okriljem NATO-a.
– Osnovni razlog zašto su ovakvi potezi opasni jeste taj što će Hrvatska u tom slučaju prvi put, od kada je uništena NDH, kročiti vojničkom čizmom na teritoriju Republike Srbije. Njihova želja je da se oni vojno stacioniraju na teritoriji Srbije. To je nešto na šta mi moramo posebno da obratimo pažnju i čemu moramo da se usprotivimo na sve moguće načine – upozorava Komlenski.
Kao konkretne odgovore Beograda, on navodi proterivanje hrvatskog ambasadora, upućivanje oštrih protestnih nota, zahtev da se ovo pitanje pod hitno stavi na dnevni red Saveta bezbednosti UN, kao i zvaničan zahtev Kforu da se hrvatskim trupama zabrani dolazak.
– U krajnjem slučaju, moramo se usprotiviti čak i oružano – kategoričan je Komlenski, naglašavajući da bi ovo bio prvi put od sloma nacističke NDH da hrvatska vojnička čizma kroči na teritoriju Srbije.
Na pitanje da li je Evropska unija partnerska ili neprijateljska organizacija, Komlenski naglašava da "prinudna uprava iz Brisela" nikada nije bila ni partnerska ni dobronamerna prema Srbiji, te da je upravo na toj antisrpskoj agendi našla zajednički interes sa Hrvatskom.
On ukazuje i na nezapamćen paradoks – da je za ocenjivanje napretka Srbije delegiran upravo Tonino Picula.
– Reč je o čoveku koji je devedesetih godina bio pripadnik hrvatske jedinice 'crne mambe' koja je učestvovale u sukobima i zločinima nad Srbima, i koji se time javno hvalio, kačeći fotografije iz tog perioda po društvenim mrežama. Krajnje je vreme da se zapitamo kuda nas to oni guraju – ističe Komlenski.
On je uveren da Picula nije slučajno postavljen na poziciju izvestioca, budući da je svojim političkim delovanjem odavno jasno pokazao šta misli o Srbiji i Srbima.
Komlenski na kraju zaključuje da je poniženje to što je za ocenjivanje našeg evropskog puta postavljen neko ko je, prema njegovim rečima, verovatno i ratni zločinac.
