Za olupinu broda pronađenu u Turskoj smatra se da je stara skoro 5 vekova.
Arheolozi su uz obalu Turske otkrili olupinu broda staru između 4.400 i 4.700 godina, za koju se veruje da je najstarija olupina broda na svetu.
Brod potiče iz ranog bronzanog doba, iz perioda kada je građena i Velika piramida u Gizi.
Pronađene očuvane keramičke posude
Olupina se nalazi u blizini ostrva Kekova, u provinciji Antalija, na dubini od oko 30 metara.
Drveni delovi broda nisu sačuvani, ali su na morskom dnu ostale keramičke posude u kojima se prevozila roba. Posebno je zanimljivo to što se u nekima od njih još mogu videti tragovi nekadašnjeg sadržaja.
Prema procenama arheologa, brod je bio dugačak oko deset metara i služio je za trgovinu na Sredozemnom moru. Istraživači su pronašli više od 30 keramičkih posuda, poznatih kao amfore, kao i tri velika kamena sidra. Brodovi su na dugim putovanjima često nosili rezervna sidra, pa ovaj nalaz ne iznenađuje stručnjake.
Pošto drveni delovi broda nisu preživeli, njegovu starost nije bilo moguće utvrditi radiokarbonskom analizom, metodom kojom se određuje starost organskih materijala. Zato su arheolozi proučavali oblik i ukrase na amforama, jer se način izrade keramike menjao tokom istorije.
Amfore pronađene kod ostrva Kekova imaju dve ručke, ispupčenje na sredini i ravno dno. Njihov oblik odgovara posudama pronađenim u Egiptu i na Bliskom istoku, za koje je utvrđeno da potiču iz perioda od pre 4.400 do 4.700 godina.
Olupina iz ranog bronzanog doba
„Na osnovu poređenja tehnika ukrašavanja možemo sa sigurnošću da kažemo da olupina potiče iz ranog bronzanog doba. U to smo potpuno sigurni“, izjavio je profesor Hakan Oniz sa Univerziteta Akdeniz u Turskoj, koji je predvodio ekspediciju Udruženja za mediteransku arheologiju.
Ronioci su izvadili amfore iz mora i preneli ih na istraživački brod, gde stručnjaci sada pažljivo rade na njihovom očuvanju. Arheološkinja Karin Sovada sa australijskog Univerziteta Makvori pregledala je posude nakon što su izvučene na površinu i iznenadila se kada je u nekima primetila guste, sjajne ostatke materijala.
„Pogledala sam unutra i zamalo se onesvestila. Nisam mogla da verujem koliko se ostataka još vidi. Nisu to bile samo sitne tačkice – veliki deo materijala i dalje je bio prisutan“, ispričala je arheološkinja.
Istraživači sada pokušavaju da utvrde šta se nalazilo u posudama. Prema rečima Sovade, ostaci bi mogli da potiču od maslinovog ulja, vina ili smole drveća.
Postoji i mogućnost da su amfore korišćene više puta, pa da pronađeni tragovi ne potiču od prvobitnog tereta.
„Ove posude su ogromne i nisu bile namenjene tome da se nakon jednog putovanja jednostavno odbace. Ljudi su ih verovatno praznili po dolasku, a zatim ih koristili još mnogo godina“, objasnila je arheološkinja.
Brod je putovao Mediteranom
Olupina i njen teret pružaju nove informacije o trgovini u drevnom svetu.
Arheolozi veruju da je brod krenuo sa istočne obale Sredozemnog mora i da je robu prevozio ka Troji, na području današnje severozapadne Turske, ili ka Kritu, gde je živela minojska civilizacija.
Plovidba je u to vreme bila puna opasnosti, naročito u okolini ostrva Kekova, gde su snažne morske struje i vetrovi tokom vekova izazvali potonuće brojnih brodova. U tom području nalazi se na stotine olupina, a Udruženje za mediteransku arheologiju bavi se njihovim pronalaženjem i proučavanjem.
Profesor Oniz kaže da tokom ronjenja do olupine često razmišlja o ljudima čiji su životi bili povezani sa brodom.
Olupina je u vlasništvu turskog Ministarstva kulture. Pronađeni predmeti biti izloženi u novom Muzeju podvodne arheologije Sredozemlja u Antaliji, čije se otvaranje očekuje u narednim mesecima, piše BBC.
