Kada roditelji odluče kome će ostaviti stan, kuću ili zemljište, često se postavlja pitanje da li je bolje preneti imovinu na dete za života ili sačiniti testament. Iako oba rešenja omogućavaju planiranje budućeg vlasništva, razlike su velike: kod poklona se imovina prenosi za života, dok testament proizvodi dejstvo nakon smrti. U oba slučaja treba voditi računa o pravima nužnih naslednika i mogućim porodičnim sporovima.
Stan, kuća ili zemljište često su najvrednija imovina koju porodica poseduje. Zbog toga odluka o tome kome će nekretnina pripasti može da bude veoma osetljiva, naročito kada roditelj želi da je ostavi samo jednom detetu, dok ima još naslednika.
Neki vlasnici žele da sve reše za života i odmah prenesu vlasništvo, dok drugi biraju testament kako bi zadržali kontrolu nad svojom imovinom do kraja života. Nijedno rešenje nije idealno za sve situacije, a izbor zavisi od porodičnih odnosa, želja vlasnika i pravnih posledica koje određeni postupak može da proizvede.
Može li roditelj da pokloni stan samo jednom detetu?
Vlasnik nekretnine načelno može da pokloni stan jednom detetu, bez obaveze da istovremeno pokloni imovinu i ostaloj deci. Za prenos nepokretnosti potreban je odgovarajući ugovor u propisanoj formi, potvrđen kod javnog beležnika, nakon čega se sprovodi upis prava svojine u katastar.
Međutim, činjenica da je dete postalo vlasnik stana ne znači da taj poklon nikada neće imati značaj u budućem ostavinskom postupku. Prema pravilima naslednog prava, pokloni koje je naslednik dobio od ostavioca mogu se uračunavati u njegov nasledni deo.
To ne znači da se poklon automatski poništava niti da druga deca odmah stiču pravo na deo stana. Važno je utvrditi koja imovina je ostala iza preminulog, ko su naslednici i da li su povređena prava koja zakon štiti.
Šta je nužni deo i ko može da ga traži?
Nužni deo predstavlja zakonom zaštićeni deo nasledstva koji pripada određenim naslednicima kada su ispunjeni propisani uslovi. Među nužnim naslednicima nalaze se potomci i bračni drug, dok za druge kategorije srodnika važe posebni uslovi.
Za potomke i bračnog druga nužni deo načelno iznosi polovinu dela koji bi im pripao prema pravilima zakonskog nasleđivanja. Konkretan iznos zavisi od sastava porodice, ukupne vrednosti zaostavštine i drugih okolnosti.
Na primer, ako roditelj ima dvoje dece, a nema supružnika, deca bi po pravilima zakonskog nasleđivanja načelno nasledila jednake delove. Njihov nužni deo izračunavao bi se na osnovu zakonskog udela i vrednosti relevantne imovine. Ipak, stvarna računica može biti složenija ako je jedno dete ranije dobilo stan na poklon, ako postoje dugovi ili ako je deo imovine već prenet na druga lica.
Zato nije dovoljno samo navesti u ugovoru da se stan poklanja jednom detetu. Ako su ispunjeni zakonski uslovi, drugi nužni naslednici mogu tražiti zaštitu svojih prava.
Može li drugo dete da ospori ugovor o poklonu?
Naslednik koji smatra da mu je povređen nužni deo može, pod zakonskim uslovima, pokrenuti odgovarajući postupak radi zaštite svojih prava. U zavisnosti od okolnosti, može se tražiti smanjenje raspolaganja ili vraćanje poklona u meri potrebnoj da se namiri nužni deo.
Ipak, nezadovoljstvo roditeljskom odlukom samo po sebi nije dovoljno da ugovor bude poništen. Važno je razlikovati osporavanje pravne valjanosti ugovora od zahteva kojim se štiti nužni deo. To su različita pravna pitanja i ne rešavaju se automatski na isti način.
Zbog toga roditelji koji žele da prenesu nekretninu samo jednom detetu treba unapred da razmotre moguće posledice po ostale naslednike. Pravni savet može pomoći da se proceni rizik i utvrdi kako da se namera vlasnika sprovede u skladu sa zakonom.
Testament omogućava da vlasnik zadrži kontrolu nad imovinom
Za razliku od ugovora o poklonu, testament omogućava vlasniku da odredi kome želi da ostavi imovinu nakon smrti, a da je do tada zadrži u svom vlasništvu.
To može biti važno za osobe koje žele da unapred urede raspodelu nasledstva, ali nisu spremne da se odreknu kontrole nad stanom ili kućom tokom života. Testament se, u skladu sa zakonskim pravilima, može promeniti ili opozvati dok je osoba sposobna da njime raspolaže.
Ipak, ni testament ne može automatski da isključi prava nužnih naslednika. Ako su takvim raspolaganjem povređena prava koja zakon štiti, naslednici mogu zahtevati odgovarajuću zaštitu. Zbog toga testament nije garancija da nakon smrti neće doći do spora.
Njegova prednost je u tome što vlasnik zadržava imovinu do smrti i može da promeni svoju odluku, dok kod poklona prenos vlasništva nastupa za života.
Kako roditelj može da zaštiti pravo da živi u svom stanu?
Jedna od najvećih briga roditelja koji poklanjaju stan jeste pitanje da li će moći da nastave da žive u njemu. Porodični dogovor može delovati sasvim sigurno dok su odnosi dobri, ali okolnosti se vremenom mogu promeniti.
Ako roditelj želi da zadrži pravo stanovanja ili korišćenja nekretnine, važno je da se odgovarajuća zaštita pravno uredi, a kada je moguće i upiše u katastar. Na taj način se pravo roditelja ne zasniva samo na obećanju deteta koje je postalo vlasnik.
Ovo pitanje dobija dodatni značaj ako se dete zaduži, razvede, odluči da proda nekretninu ili se suoči sa drugim životnim promenama. Pre potpisivanja ugovora treba razmotriti i šta se dešava u takvim situacijama, kako bi se smanjio rizik da roditelj izgubi sigurnost stanovanja.
Da li je ugovor o doživotnom izdržavanju bolja opcija?
Ugovor o doživotnom izdržavanju razlikuje se i od poklona i od testamenta. Njime se jedna strana obavezuje da drugoj obezbeđuje izdržavanje i brigu, dok se prenos imovine vezuje za smrt primaoca izdržavanja, u skladu sa ugovorom i zakonom.
Takav ugovor može biti relevantan kada vlasnik želi da obezbedi negu i podršku, a zauzvrat ostavi određenu imovinu osobi koja preuzima te obaveze. Međutim, to nije samo formalni način da se nekretnina prenese mimo naslednika: ugovor mora odgovarati stvarnom odnosu i propisanim uslovima.
Imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju po pravilu se ne tretira na isti način kao poklon prilikom obračuna nužnog dela. Ipak, ugovor može biti predmet spora ako postoje zakonski razlozi za njegovo osporavanje.
Pre odluke proverite pravne i porodične posledice
Poklon, testament i ugovor o doživotnom izdržavanju imaju različitu svrhu. Poklon omogućava prenos vlasništva za života, testament ostavlja vlasniku kontrolu do smrti, dok ugovor o doživotnom izdržavanju povezuje prenos imovine sa obavezom brige i izdržavanja.
Pre izbora važno je sagledati broj naslednika, njihova zakonska prava, želje vlasnika i potrebu da se obezbedi sigurno stanovanje. Takođe treba proveriti troškove, poreske posledice i uslove propisane za svaki pravni posao.
Kada je reč o nekretnini velike vrednosti, razgovor sa advokatom ili javnim beležnikom pre potpisivanja dokumentacije može da pomogne da se izbegnu skupi sporovi. Najvažnije je da odluka ne bude zasnovana samo na porodičnom dogovoru, već i na jasnom razumevanju prava i obaveza svih uključenih, piše Direktno.
