На последњем састанку представника државе и фриленсера, који је одржан у петак, 5. фебруара, није постигнут договор две стране око наплате пореза на приход физичких лица из иностранства у протеклих пет година, пише БЛИЦ.
Наиме, премијерка и министар финансија понудили су радницима на интернету решење у виду отписа камате, повећања нормираних трошкова на 43 одсто, чиме би била смањена основица за опорезивање, и репрограма дуга на 10 година, односно 120 месечних рата. Њихова оцена је да је понуда Владе Србије „више него фер“.
Представници Удружења радника на интернету нису прихватили овај предлог, наводећи да је реч о „минорном умањењу дуга“, уз подсећање да њихов захтев остаје потпун отпис дугова који обухватају порез на приход, али и доприносе за пензијско и здравствено осигурање које фриленсери никако нису могли да користе. Они су најавили нове акције за наредни период, али се чини да од петка влада затишје и да се тек очекују следећи кораци.
Тренутно стање је следеће: Пореска управа је обуставила слање решења док трају преговори, тако да фриленсерима тренутно мирују сва дуговања и не иде им затезна камата. Обе стране најавиле су да ће позвати заинтересоване да се изјасне о понуђеном предлогу, а резултати тог изјашњавања требало би да покажу који ће бити следећи корак и да ли ће уопште бити наставка разговора.
Такође, држава је најавила измене Закона о порезу на доходак грађана до маја ове године, којима би били уважени предлози из понуде фриленсерима.
Ако би био усвојен предлог Владе Србије, пореско оптерећење фриленсера порезима било би 31,8 одсто од укупног прилива. Дакле, формула је следећа: основицу за порез представља прилив умањен за 43 одсто, колико износе нормирани трошкови.
Порез на приход износи 20 процената основице, доприноси за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) су 25,5 одсто, а доприноси за здравствено осигурање 10,3 одсто основице (с тим што овај део не плаћају лица која су била осигурана по другом основу, запослени у другим фирмама, предузетници).
У пракси, то значи да би особа која је у протеклих 5 година просечно сваког месеца зарађивала 500 евра данас имала порески дуг од око 9.500 евра. Ту суму би могла да отплаћује наредних 10 година, кроз 120 месечних рата од 80 евра.
Без пореских решења до доношења новог закона
Министар финансија Синиша Мали оценио је да је предлог Владе Србије „више него фер и коректан“, уз напомену да се не односи на оне који су издавањем луксузних вила или коцкањем на интернету зарадили огроман новац, за које наводи да у сваком случају морају да плате све оно што дугују својој држави.
Мали је рекао и да је Влада Србије спремна да се заустави издавање свих решења за све оне који нису своје пореске обавезе измирили у протеклом периоду до доношења новог закона. То значи да би било заустављено издавање решења и сви поступци који су тренутно у току све до усвајања измена Закона о порезу на доходак грађана, што је планирано већ током априла.
„Ми ћемо сваком грађанину Србије доставити предлог, са свима који имају проблем ћемо разговарати. Надам се да ће највећи број, ако не и сви фриленсери, прихватити овај позив, ову пружену руку и ову могућност коју даје Влада“, рекао је Мали.
С друге стране, фриленсери истичу да је за њих предлог Владе Србије „апсолутно неприхватљив“. Наводе да они нису криви због неажурности Пореске управе и напомињу да су ови дугови практично ненаплативи, односно да људи немају одакле да измирују ретроактивно обавезе и да плаћају нове обавезе које ће доспевати у међувремену. Зато најављују нове акције.
Такође, Удружење радника на интернету састало се ових дана и са Заштитником грађана који је од Пореске управе тражио податке о опорезивању фриленсера, након чега ће дати своје мишљење или препоруку. Познато је да препоруке Заштитника нису обавезујуће, али да у 90 одсто случајева институције прихватају ту препоруку.
Контроле од октобра
Подсетимо, Пореска управа објавила је средином октобра 2020. године да је почела контролу прихода физичких лица из иностранства, наводећи да је евидентиран већи број неправилности, односно непријављивања пореских обавеза.
С друге стране, фриленсери тврде да у протеклом периоду нису ни добијали пореска решења и да су им порезници више пута одговарали да немају разлога за бригу. Додају и да их закон није препознавао као категорију запослених, као и да нису могли да користе доприносе за пензијско и здравствено осигурање који су им урачунати у дуг.
