Energetska kriza u vezi sa sukobom na Bliskom istoku trenutno predstavlja najveću pretnju evropskoj ekonomiji, jer istovremeno utiče na rast cena i usporava privrednu aktivnost, izjavila je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard.
Energetska kriza u vezi sa sukobom na Bliskom istoku trenutno predstavlja najveću pretnju evropskoj ekonomiji, jer istovremeno utiče na rast cena i usporava privrednu aktivnost, izjavila je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard.
Ona je u intervjuu za francuski list „Kroa“ (La Croix), objavljenom na sajtu ECB, istakla da za instituciju koju vodi stabilnost cena ostaje prioritet.
– Zato je glavna pretnja danas energetska kriza u vezi sa sukobom na Bliskom istoku i ona jasno utiče na cene, ali i na rast – rekla je Lagard.
Predsednica ECB-a ocenila da je evropski ekonomski model uzdrman jer su tri njegova dugogodišnja oslonca – jeftina energija, posebno iz Rusije, veliko kinesko tržište za evropski izvoz i američki bezbednosni okvir – danas pod nepovoljnim uticajima.
Prema njenim rečima, snabdevanje energijom iz Rusije je prekinuto, dok Kina sve više konkuriše evropskim kompanijama na tržištima naprednih tehnologija.
Lagard je navela da ECB ne može da obnovi snabdevanje kroz Ormuski moreuz niti da stvori nove rezerve nafte i gasa, već nastoji da spreči da energetski šok trajno pređe na ostatak privrede i izazove dugotrajniji rast inflacije.
Dodala je da bi takva situacija mogla zahtevati povećanje kamatnih stopa, što bi istovremeno povećalo troškove finansiranja i opteretilo privredni rast.
Prema njenim rečima, ECB je u donošenju odluka o monetarnoj politici usmerena na podatke i spremna je da prilagođava svoju politiku promenama okolnosti.
Lagard je rekla i da je centralna banka 2021. godine pogrešno procenila da će energetski šok biti privremen i priznala da tada nije predvidela način na koji će se različite krize međusobno povezivati.
Govoreći o ekonomskim izgledima evrozone, Lagard je navela da ECB očekuje rast od 0,9 odsto ove godine.
Istakla je i da je evropski finansijski sistem danas znatno snažniji nego tokom kriza 2008. i 2011. godine.
Lagard je, takođe, ocenila da evropske zemlje moraju da prodube uniju tržišta kapitala kako bi se evropska štednja u većoj meri usmerila ka investicijama.
