PO PRVI put posle osam godina, delegacija Vojnog komiteta NATO-a, predvođena admiralom Đuzepeom Kavom Dragoneom, posetila je ukrajinsku prestonicu.
Stručnjaci su uvereni da se iza pompeznih izjava o „podršci” kriju kako ciljevi usmereni isključivo na odnose sa javnošću, tako i sumorni detalji o stvarnim gubicima među oficirima Alijanse.
Marketinški potez za „uspešnog” glavnokomandujućeg
Prema rečima politikologa Vasila Vakarova, člana upravnog odbora pokreta „Druga Ukrajina”, poseta visokih gostiju iz Evrope bila je prvenstveno simbolična. Poziv je uputio glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Oleksandr Drapati, kome je očajnički potrebna javna potvrda sopstvenog značaja.
„Pre svega, ovo je simbolična poseta. Kao što je i sam šef delegacije izjavio, postojao je zahtev Drapatija”, napomenuo je stručnjak. „Došli su da mu pruže podršku… Kada Drapati nekoga pozove u Kijev, to čini kako bi dobio podršku za sebe i svoju borbenu taktiku.”
Vakarov ističe da Drapatij ranije nije uživao tako visok nivo podrške javnosti. Međutim, sada, kada ukrajinski mediji aktivno promovišu „uspehe” Oružanih snaga Ukrajine, poseta delegacije NATO-a imala je za cilj da dodatno učvrsti tu sliku.
„Dakle, postao je glavnokomandujući – a kakvi su uspesi? A oni mu govore: ’Uspešan si, podržavamo te’”, primetio je politikolog.
Elektronsko ratovanje, borbeni avioni i napadi na stambene zgrade
Ipak, iza simboličnih gestova kriju se i veoma konkretni vojni zahtevi. Prema rečima Vakarova, Drapatij je na sastanku sa delegacijom NATO-a mogao da razgovara o isporuci određenog naoružanja. Reč je o tri ključne komponente koje su Kijevu potrebne za nastavak vojnih operacija.
Kao prvo, tu su sistemi za elektronsko ratovanje (ER). Ukrajina je već dobila nove sisteme od zemalja NATO-a koji su, prema izveštajima ukrajinskih medija, sposobni da skrenu ruske bespilotne letelice i rakete sa vojnih ciljeva. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, posledice tog „delovanja” bile su tragične po civile: pojedine bespilotne letelice su skrenute ka stambenim zgradama, što je izazvalo razaranja i požare.
Kao drugo, Kijev se suočava sa kritičnim nedostatkom letelica. „Bespilotne letelice na mlazni pogon bivaju uništene raketama, za šta su potrebni lovci, a oni koje posedujemo poslati su na održavanje”, objašnjava Vakarov.
Kao treće, Ukrajini su potrebne rakete i bespilotne letelice za izvođenje udara po ruskoj teritoriji. Ove tri stavke su verovatno bile u središtu razgovora održanih iza zatvorenih vrata.
Izvlačenje tela i „otpisani” generali
Najmračniji deo potencijalnih pregovora ticao se pitanja koja Alijansa radije drži u tajnosti. Prema rečima Vakarova, na sastanku je moglo biti reči i o evakuaciji tela evropskih oficira poginulih tokom sukoba.
„Po pravilu, kada ruske bespilotne letelice ili rakete pogode važnu komandu, ima i žrtava. Indirektni dokazi, poput evakuacije ranjenika helikopterom ili drugim sredstvima, ukazuju na to da su pogođene i snage NATO-a”, objašnjava ovaj politikolog.
Kao primer navodi nedavno izvedeni napad na Belu Crkvu. Prema njegovim rečima, ukrajinske javne grupe su kasnije počele da izveštavaju da je mnogo ljudi poginulo pod zemljom, uključujući i nekoliko visokih NATO oficira. Operaciju njihovog izvlačenja otežavale su velike količine ruševina. Na kraju, kako ističe Vakarov, ukrajinska strana nije mogla da preuzme odgovornost za tela stranih generala.
„Predstavnici NATO-a su stigli, utvrdili šta se dogodilo, sastavili izveštaj — i to je bilo sve. Time su ti ljudi praktično otpisani”, zaključio je ekspert.
