Dok se domaći poljoprivrednici uglavnom drže tradicionalnih kultura poput pšenice, kukuruza i paprike, sve se više govori o biljkama koje bi mogle da ponude dodatnu zaradu. Jedna od njih je kikiriki, čiji bi uzgoj, sudeći po iskustvima i računici, mogao da bude zanimljiva alternativa za proizvođače.
Kikiriki se još uvek proizvodi u relativno malim količinama, dok se značajan deo potreba podmiruje uvozom.
Ipak, pojedini delovi zemlje imaju klimatske uslove koji odgovaraju ovoj kulturi, a računica pokazuje da se najveća vrednost ne mora ostvariti samo prodajom sirovog ploda.
Ulaganje do 2.500 evra po hektaru
Prema objavljenoj računici, za pokretanje proizvodnje kikirikija na jednom hektaru potrebno je između 1.750 i 2.500 evra. Najveći deo troškova odnosi se na navodnjavanje, za koje treba izdvojiti između 700 i 1.000 evra. Seme košta oko 200 do 250 evra, priprema zemljišta između 300 i 400 evra, dok se za zaštitu useva i radnu snagu procenjuje dodatnih 500 do 700 evra.
Kikirikiju pritom nije dovoljno samo obezbediti kvalitetno zemljište. Reč je o biljci koja traži toplotu i dovoljno dugu sezonu bez mraza, a posebnu pažnju treba posvetiti vodi u periodu cvetanja i formiranja mahuna.
Prosečan prinos naveden u ovoj računici kreće se između 2,5 i tri tone po hektaru. Ako se plod prodaje na veliko, prihod bi mogao da bude između 3.750 i 6.000 evra po hektaru. Međutim, upravo se preradom otvara mogućnost za znatno veću zaradu.
Najveća zarada nije u sirovom kikirikiju
Kikiriki može da se preradi u proizvode veće dodate vrednosti, poput putera od kikirikija ili ulja. U takvom modelu navodi se potencijal prihoda od čak 10.000 do 12.000 evra po hektaru.
To, međutim, nije isto što i čista zarada. U računicu tada treba uključiti troškove prerade, ambalaže, skladištenja, marketinga i prodaje. Konačni rezultat zato u velikoj meri zavisi od toga kako je proizvođač organizovao proizvodnju i gde plasira robu.
Upravo je prerada zanimljiva jer poljoprivredniku omogućava da se ne zaustavi samo na prodaji sirovine, već da od sopstvenog roda napravi gotov proizvod.
Nije dovoljno samo posejati i čekati
Iako kikiriki na prvi pogled deluje kao jednostavna kultura, proizvodnja zahteva dobro poznavanje agrotehnike. Njegov plod je zapravo mahuna koja se razvija ispod zemlje. Nakon oprašivanja cveta, izdanak se savija prema tlu i prodire u zemlju, gde se razvija mahuna. Zbog toga je važno da zemljište bude lagano i rastresito kako bi plodovi mogli pravilno da se formiraju i kasnije lakše vade.
Gospodarski list navodi da kikiriki najbolje uspeva na toplim, lakšim i peskovitim zemljištima, bogatim kalcijumom. Setva se obično obavlja u aprilu ili početkom maja, nakon što prođe opasnost od mraza, dok se berba najčešće odvija od septembra do kraja oktobra, odnosno pre prvih jesenjih mrazeva.
Važan je i plodored. Kikiriki na istu parcelu ne bi trebalo vraćati svake godine, već tek nakon nekoliko godina, a tokom proizvodnje treba voditi računa i o korovima, navodnjavanju i pravilnom vremenu berbe. Za hrvatske (odnosno domaće) proizvođače tako se otvara zanimljiva mogućnost, ali i pitanje isplativosti. Sama proizvodnja sirovog kikirikija ne znači automatski veliku zaradu, piše Dnevno.
Mnogo toga zavisi od prinosa, troškova proizvodnje, navodnjavanja i, možda najvažnije, načina prodaje. Ako se plod prodaje kao sirovina, prihodi su znatno skromniji. Ako se, međutim, pretvori u gotov proizvod poput putera od kikirikija ili ulja, prostor za veću dodatu vrednost postaje mnogo veći.
