Ekonomista otkriva ko profitira na paklenim vrućinama
Sa prvim naletom tropskih temperatura potražnja za klimama i ventilatorima u Srbiji skočila je preko noći. Ipak, ovaj drugi toplotni talas, koji bez prestanka prži duže od deset dana, uradio je mnogo više od samog podizanja žive u termometru – potpuno je izmenio potrošačke navike naših građana.
Novac se trenutno najviše troši na rashlađivanje doma i ugradnju klima-uređaja, ali i na lakšu hranu i piće koji pomažu da se preživi dan na asfaltu. Dok pojedine grane privrede beleže istorijski profit, druge zbog ekstremnih vrućina trpe ozbiljne gubitke.
Građani na „ledenom“ režimu
Kada pitate ljude na ulici kako se bore sa vrelinom, odgovori se uglavnom svode na jednostavnu računicu. Većina priznaje da najviše novca trenutno troši na hladne sokove, sveže napitke i sezonsko voće, gde je lubenica apsolutni šampion odbrane od žeđi. Mnogi iskreno kažu da im najveći neplanirani trošak zapravo odlazi na račune za struju zbog neprekidnog rada klima-uređaja, dok oni koji imaju priliku gledaju samo kako da pobegnu van grada i asfalta, uz obavezno flašicu vode u ruci.
Za one koji ipak moraju da ostanu u gradu, prva linija odbrane su ulične vitrine i frižideri. Prodaja svežeg voća i ledenih poslastica na ovim temperaturama dnevno raste i do 50 odsto.
Klime se kupovale i pre pakla, sada se traži bazen više
Druga linija odbrane sprema se za kućne uslove, pa trgovci tehnikom beleže čak pet puta veću prodaju nego prošlog meseca. Prema procenama, julska prodaja bele tehnike skočila je za oko 10 odsto, a pojedine radnje su se suočile i sa privremenim nestašicama uređaja.
Jelena Dimitrijević, rukovodilac segmenta za elektroniku na platformi Ananas E-commerce, objašnjava da je skok potražnje za klimama i ventilatorima sudeći po svemu bio očekivan. Ipak, ona ističe da su kupci bili prilično praktični – najtraženije su bile inverter klime koje se koriste tokom cele godine, pa su ih mnogi nabavili još pre nego što su počele tropske vrućine. Pored rashladnih uređaja, ogroman hit ovog leta su porodični bazeni, SUP daske i kompletan asortiman za uređenje dvorišta.
Ko profitira, a ko stoji na 40 stepeni?
Poznati ekonomista i preduzetnik Nemanja Antić ukazuje na to da toplotni talas oštro deli privredu na dobitnike i gubitnike. Sa jedne strane su turističke agencije koje vode ljude na mare, akvaparkovi, bazeni i spa centri koji rade punim kapacitetom. Sve popularniji biznis postaje i iznajmljivanje vikendica van gradova, gde kompanije masovno organizuju tim-bildinge i odmore na temperaturama koje dostižu i 40 stepeni.
Sa druge strane, kada su u pitanju poljoprivreda i građevina, posao doslovno stoji.
Vreme pogodno za bezbedan rad na otvorenom je drastično smanjeno. Antić objašnjava da tokom ovakvih temperaturnih šokova ne možete zidati zgradu ili raditi kuću jer majstori po zakonu ne smeju da budu na skelama po najvećoj vrelini. Slično je i sa poljoprivrednim radovima – žetva i sakupljanje letine se odlažu za rane jutarnje ili kasne večernje sate, što drastično skraćuje efektivno radno vreme i smanjuje produktivnost.
Suša i visoke temperature prave problem i energetskom sektoru. Iako potrošnja struje obara rekorde zbog klima, nizak vodostaj reka parališe rečni transport i primorava elektrane da rade smanjenim kapacitetom. Kako meteorolozi najavljuju toplotni talas i za naredne dane, potrošačka korpa u Srbiji još neko vreme će ostati – pregrejana.
