Velika ulaganja u veštačku inteligenciju donose nove izazove za kompaniju Meta. Iako je prihod u prethodnom periodu premašio očekivanja tržišta, investitori su negativno reagovali na slabiju prognozu i nagli pad slobodnog novčanog toka zbog ogromnih troškova razvoja AI infrastrukture.
Akcije kompanije Meta zabeležile su pad veći od osam odsto u produženom trgovanju na američkom tržištu nakon objavljivanja finansijskih rezultata i prognoze koja nije ispunila očekivanja investitora.
Vlasnik platformi Facebook i Instagram upozorio je tržište da bi prihod u narednom kvartalu mogao biti slabiji od ranijih procena analitičara, dok su istovremeno troškovi značajno povećani zbog agresivnog ulaganja u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Iako kompanija nastavlja da beleži snažan rast poslovanja, investitori su zabrinuti zbog obima izdvajanja za AI tehnologije, izgradnju data centara i računarske kapacitete koji su potrebni za razvoj novih modela.
Prihod raste, ali troškovi stvaraju pritisak
Meta očekuje da će prihod u trećem kvartalu 2026. godine biti između 61 i 64 milijarde dolara, dok su tržišna očekivanja bila nešto viša.
U prethodnom kvartalu kompanija je ostvarila prihod od 60,8 milijardi dolara, čime je nadmašila prognoze analitičara. Međutim, zarada po akciji bila je niža od očekivane — 6,18 dolara u odnosu na procenjenih 7,22 dolara.
Dodatni pritisak napravio je snažan rast ukupnih troškova. Rashodi Mete u drugom kvartalu povećani su za 55 odsto i dostigli 42,03 milijarde dolara.
Na povećanje troškova uticala su izdvajanja za sudske postupke, koja su iznosila 2,4 milijarde dolara, kao i troškovi otpremnina od oko 1,18 milijardi dolara.
Neto dobit kompanije pala je na 15,85 milijardi dolara, dok je godinu ranije iznosila 18,34 milijarde dolara.
Veštačka inteligencija postala najveći investicioni prioritet
Najveći deo pažnje Mete trenutno je usmeren na veštačku inteligenciju. Kompanija ulaže ogromna sredstva u izgradnju infrastrukture koja bi trebalo da podrži razvoj naprednih AI sistema.
Zbog tih ulaganja slobodan novčani tok kompanije značajno je smanjen. U poslednjem periodu iznosio je 784 miliona dolara, dok je godinu ranije bio 8,55 milijardi dolara.
Meta je istovremeno povećala procenu ovogodišnjih kapitalnih ulaganja. Novi raspon iznosi između 130 i 145 milijardi dolara, što je više u odnosu na prethodnu procenu.
Kompanija planira da najveći deo novih računarskih kapaciteta koristi za obuku AI modela, unapređenje osnovnih proizvoda i razvoj ličnih AI agenata namenjenih korisnicima.
Zakerberg veruje u dugoročnu vrednost ulaganja
Izvršni direktor Mete Mark Zakerberg poručio je da kompanija već primećuje veliko interesovanje za računarske kapacitete koje razvija. Prema njegovim rečima, postoje klijenti spremni da ih iznajmljuju po cenama višim od troškova njihove izgradnje.
Meta je poslednjih meseci najavila više velikih projekata vezanih za infrastrukturu. Među njima su novi centri podataka u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući projekat u Teksasu vredan milijarde dolara, kao i veliki kompleks u Luizijani čija se vrednost procenjuje na više desetina milijardi dolara.
Kompanija ulaže i u Kanadi, gde je najavljen novi data centar u Alberti.
Trka za AI dominaciju skupo košta tehnološke gigante
Meta nije jedina tehnološka kompanija koja ulaže ogromna sredstva u veštačku inteligenciju. Najveći igrači u industriji poslednjih godina povećavaju budžete za čipove, servere i energetske kapacitete potrebne za razvoj novih AI rešenja.
Ipak, tržište sada pažljivije posmatra kada će se ta ulaganja pretvoriti u konkretan finansijski rezultat. Za Metu će naredni period biti test da li će ogromna ulaganja u infrastrukturu doneti očekivanu prednost i nove izvore prihoda, piše Blic.
