OSIM virusa Zapadnog Nila u Srbiji postoji i realna pretnja da se pojave i denga i čikungunja virusna infekcija, jer imamo komarca koji ih prenosi, pre svega tigrastog – aedes albopictus.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" oglasio se danas o bolestima koje prenose komarci, istakavši da one predstavljaju značajan javnozdravstveni problem u mnogim delovima sveta.
– Poslednjih decenija, usled klimatskih promena, intenzivnog međunarodnog saobraćaja, migracija stanovništva i širenja vektora na nova geografska područja, povećava se rizik od pojave i širenja vektorskih zaraznih bolesti i u Evropi, uključujući Republiku Srbiju.
Najznačajnije bolesti koje prenose komarci su:
- malarija,
- groznica Zapadnog Nila,
- denga,
- čikungunja,
- zika virusna infekcija.
– Iako su neke od ovih bolesti karakteristične za tropske i suptropske krajeve, poslednjih godina se beleži njihova pojava i u evropskim zemljama, uključujući i lokalnu transmisiju pojedinih infekcija. Autohtoni slučajevi denge registrovani su u Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji i Španiji, dok su lokalne epidemije čikungunja groznice zabeležene u Italiji i Francuskoj. Autohtoni slučajevi malarije poslednjih godina povremeno su registrovani u Grčkoj, a groznica Zapadnog Nila je endemski prisutna u više evropskih zemalja, uključujući Grčku, Italiju, Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju i druge zemlje jugoistočne i centralne Evrope – navode i u Institutu "Batut".
Republika Srbija je od 1964. godine slobodna od autohtone malarije, a danas se registruju isključivo importovani slučajevi kod osoba koje su boravile u zemljama sa endemskom malarijom.
– Godišnje se u Srbiji prijavi prosečno od 10 do 15 slučajeva importovane malarije – kažu u "Batutu".
Pored malarije, najveći javnozdravstveni značaj u Srbiji ima groznica Zapadnog Nila. Prvi slučajevi obolevanja registrovani su 2012. godine, nakon čega se tokom letnjih i jesenjih meseci redovno beleže sporadični slučajevi i epidemije različitog intenziteta.
– Denga i čikungunja virusna infekcija do sada nisu registrovane kao autohtona oboljenja u Republici Srbiji. Međutim, zbog prisustva invazivnih vrsta komaraca, pre svega tigrastog komarca (Aedes albopictus), kao i zbog povećanog broja putovanja u zemlje u kojima su ove bolesti endemske, postoji mogućnost pojave importovanih slučajeva i potencijalni rizik za lokalnu transmisiju – napominju u Institutu "Batut".
Dodaju da se u cilju blagovremenog otkrivanja i sprečavanja širenja bolesti koje prenose komarci, u Republici Srbiji sprovodi se kontinuirani epidemiološki i entomološki nadzor.
Tokom prolećnih i letnjih meseci prati se brojnost i zaraženost populacije komaraca, kao i pojava obolevanja kod ljudi i životinja. Nadležne institucije redovno analiziraju epidemiološku situaciju i preduzimaju odgovarajuće mere prevencije i kontrole.
Mere zaštite protiv komaraca
Najefikasnije mere zaštite od bolesti koje prenose komarci usmerene su na sprečavanje uboda komaraca i smanjenje njihove brojnosti. Preporučuju se sledeće mere:
- upotreba repelenata na otkrivenim delovima kože,
- nošenje odeće dugih rukava i nogavica, naročito u večernjim i noćnim časovima,
- postavljanje zaštitnih mreža na prozore i vrata,
- upotreba klima-uređaja ili mreža za krevet u područjima sa povećanim rizikom,
- izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najveće aktivnosti komaraca,
- uklanjanje stajaće vode iz saksija, buradi, guma, oluka i drugih mesta pogodnih za razvoj larvi,
- sprovođenje larvicidnih i adulticidnih tretmana komaraca od strane nadležnih službi,
- informisanje putnika o zdravstvenim rizicima i merama zaštite prilikom putovanja u endemska područja.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO Made with Flourish • Create a chart
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO Made with Flourish • Create a chart
