КОРОНА ВИРУС: Праите најновије вести 

ВестиСрбија

Да ли су нам зграде сигурне у случају земљотреса?

Потреси који су задесили Хрватску поново су актуелизовали питање квалитета градње објеката на овим просторима. Б92 је истражио колико су зграде у Србији отпорне на земљотресе и дошао до закључка да велику претњу за безбедност становника у оваквим ситуацијама представља стара српска бољка – нелегална градња.

Потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије Горан Родић тврди да су након земљотреса у Скопљу, наши прописи измењени како би зграде биле отпорније на потресе: “Прописи градње су предвиђали да објекти могу да поднесу земљотрес јачине до 6 степени Рихтерове скале и ти прописи су квалитетни, а последњих година заговара се пракса да се та граница помери на 7 Рихтера”.

Он као занимљивост наводи да су амерички стручњаци својевремено констатовали да, рецимо, ако се догоди земљотрес код Истанбула, на потезу Босфор – Дарданели, који може бити јачине 9 Рихтера, код нас би се догодио потрес од управо поменутих 7 степени Рихтерове скале.

“То је важно јер када се потреси дешавају у Турској, сасвим је извесно да ће они бити јаки и код нас, док, на пример, када они задесе Грчку, Италију или Хрватску, у Србији се они не преносе толиком јачином”, појашњава он.

Да нам је регулатива ове области добра потврђује и в. д. директора Привредне коморе Београда Аца Поповић.

“Проблем је што се она не поштује, стање на терену се не контролише и не санкционише, а неки земљотрес ће доћи кад – тад”, напомиње он.
Од чега уопште зависи отпорност на потресе?

Родић наводи да много фактора утиче на стабилност зграде – од терена (тврда/мека подлога), преко подземних вода, арматуре, до носећих зидова, степеништа…

Како Поповић појашњава, старије вишеспратнице нису грађене армираним бетоном који се данас користи при изради степеништа, лифтовских кућица и спољашњих зидова. Ради се о армирано-бетонским платнима – антисеизмичким платнима која су данас законски обавезни елемент.

“Тога на овим просторима сигурно није било до Другог светског рата, а ни након тога није се одмах кренуло са увођењем тих антисеизмичких процеса. У иностранству постоји пракса ојачавања таквих старих објеката – то су најчешће здања која су од великог културно-историјског значаја и због тога постоји потреба да се она сачувају, али подразумевани радови су прилично скупи, тешко је замислити да би се то могло радити код нас у неком масовнијем обиму”, појашњава за Б92 челник Привредне коморе Београда.

Уз то, све и кад је објекат сазидан ваљано, по савременим правилима, Родић истиче да њега треба одржавати, а то, укупно узевши, изискује више новца него градња нове вишеспратнице.

“Знате, зидање траје у одређеном временском року, изгради се задато, исплате се све стране и то је то, а након тога следе деценије становања, трошења и обнове те исте зграде. Наравно, није реално очекивати да ће сами станари да покрећу такве ствари, да испитују стање својих стамбених простора и поправљају га – за то су потребни стручни људи и сматрам да би, нарочито због масовног надзиђивања у Београду, градска власт требало да окупи стручњаке и предложи мере по том питању”, тврди он.
Како грађани сами могу уочити потенцијалне безбедносне ризике?

Поповић наводи неколико потенцијалних знакова опасности које би грађани, чак и онима којима грађевинарство није струка, могли сами да уоче.

“Станари могу да обрате пажњу на евентуалне пукотине или слегања око зграде, на тротоарима. Знак да нешто није у реду могу бити и честа пуцања цеви у згради или у њеној близини”, саветује он.

Треба имати у виду и то да сваки крај наше земље припада одређеној сеизмичкој зони и у зависности од тога носи већи или мањи безбедносни ризик. Као неке од јачих сеизмичких зона у Србији Поповић наводи локације попут Рудника, Копаоника, Краљева…
Нелегална градња

Сем природне условљености, квалитета прописа градње и очувања сигурности објеката током година коришћења, саговорници овог портала су сагласни у томе да значајну претњу безбедности представља нелегална градња – можда и највећу од свих фактора.

“Надзиђивање, зидање на клизишту, густа насељеност, неквалитетни пројекти који не одговарају прописима и где се гледа само да се прође што јефтиније… Ту је велико питање каква је сеизмичка заштита таквих објеката, а подсећам да је нелегална градња од 2015. године кривично дело”, наглашава потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије.

Процене су, истиче, да у Београду постоји више од 24 милиона квадратних метара стамбеног простора, 18 милиона пословног и још 10 милиона квадрата дивље градње.

“Вероватно најкритичније подручје у том погледу представљају ободна насеља Београда, а урбанистички хаос почео је 90-их година прошлог века. Са друге стране, блоковски објекти на Новом Београду који су подизани уз поштовање прописа показали су се као добри и сигурни, упркос томе што су грађени на песку и мочварном тлу, за разлику од старог дела града где доминира тврда подлога”, оцењује Родић.

Како додаје Аца Поповић проблематичне су и падине Саве и Дунава на којима може да дође до клизања. Као пример поигравања са природним законима наводи и Вишњичку бању где има дивљих објеката који су у зони клизишта. Он поручује да се спорни објекти, заправо, могу видети широм престонице.

“Нелегалне градње има и у ширем центру Београда, где управо фали поменута заштита у виду платна. Стубови нису довољни, зидови од цигле, односно тих шупљих блокова једноставно нису замена за антисеизмичка платна. Такође, треба направити разлику између индивидуалних објеката – то је једно, а вишеспратнице су нешто друго, оне захтевају далеко строжу контролу. Ту се заиста мора апеловати на државну управу, на инспекције које показују да немају ни знања, ни капацитета, ни воље да интервенишу. Корупција је огроман проблем”, закључује он.

close

ПРЕТПЛАТИ СЕ НА СРПСКУ РЕЧ

Примај најновије обавести директно на емаил адресу.

Не шалјемо спам поруке! Прочитај нашу политику приватности за више информација.

Прочитајте још
ВестиРусија

Српски и Руски десничари се састали у Санкт Петербургу

ВестиЕкономија

Уплаћено за 30 одсто више од очекиваних пореза и доприноса

ВестиРусија

Присталице Наваљног најавиле нове протесте у Урисји уз необичну промену стратегије

ВестиЕкономија

Минорно умањење дуга: Фриленсери одбили понуду премијерке и министра финансија

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Вреди прочитати...
Патентирана прва електролуминисцентна боја (ВИДЕО)
Translate »