Случај је без премца у нашој новијој историји, рекао је главни тужилац Иван Гешев.
По први пут у нашој новијој историји откривена је шпијунска група, саопштило је тужилаштво Бугарске.
Бивши званичник војне обавештајне службе ухапшен је као вођа групе коју су разбиле тужилаштво и Државна агенција за националну безбедност (САНС), рекла је Сиика Милева, портпаролка главног тужиоца.
Према незваничним информацијама, особа која је организовала шпијунску мрежу у Бугарској зове се Иван Илиев а државно тужилаштво му је дало псеудоним „Резидент“, док је Љубомир Медаров особа из парламента која је имала приступ поверљивим информацијама.
Како је функционсала ова шпијунска група?
Наводни лидер ове групе прозван као „Резидент“ је своје образовање завршио у Бугарској и иностранству, а такође је члан руске тајне службе ГРУ, где се такође школовао у Москви. Његово занимање је Предавач у Војнообавештајној служби. Задатак му је био да изгради илегалну мрежу агената. Регрутовао је људе који су имали приступ тајним подацима Бугарске, НАТО-а и ЕУ, додало је државно тужилаштво.
Супруга „Резидента“, која има руско и бугарско држављанство, такође је била дио ове шпијунске групе.
„Уживала је поверење руских дипломата акредитованих у нашој земљи. Поступала је као посредник између „Резидента“ и запослених у амбасади Руске Федерације, преносец́и информације и новчана средства. Такође су документовани и разговори између ње и „Резидента“ као и њене посете амбасади “, саопштило је тужилаштво.
Остали учесници у групи били су изузетно обучени: војници и високи владини званичници. Њихова улога је била да прикупљају и пружају нерегулисане поверљиве податке становницима Бугарске, НАТО-а и ЕУ и имали су дозволу да им приступе.
Државно тужилаштво објавило је медијима снимке разговора између вође групе са супругом и других учесника у шеми. Тужилаштво такође има видео снимке на којима се види како жена улази и излази из руске амбасаде у Бугарској. Такође постоје записи из мењачница који показују како учесници шпијунске мреже мењају валуту али и снимци високих војних и владиних званичника како сликају поверљиве документе помоћу мобитела.
Вођа групе се с другим учесницима ове шпијунске групе састајао јавно, у свом аутомобилу или на спортским догађајима. Састанци су били унапред договорени. Било је и резервних датума и места. Дао је упутства о томе како чувати поверљиве податке на посебним картицама, а телефони које је група користила маскирани су у поклоне.
Да би извезла информације, војска је чак снимала и њихове рачунарске мониторе, који су трајали сатима.
ВАП додаје да је група активна вец́ дуже време. „Створила је озбиљну претњу националној безбедности наше земље“, прокоментарисала је Милева.
Плац́ање
Постало је јасно да су притвореницима за њихове илегалне активности плац́ене ручно у ковертама. У једном од снимљених разговора, чује се како становник каже да ц́е помагачи добити 2000-3000 бугарских лева. Висина накнаде зависила је од важности украдених информација.
Након откривања шеме, један од оптужених покушао је да побегне, али је брзо ухвац́ен у близини руске амбасаде у Софији.
Ко су оптужени?
Укупно је шест оптужених у овој хисторијски важној победи Бугарске у откривању шпијунске групе. Осим вође групе Ивана Илиева под псеудонимом „Резидент“, учесник је „водец́а особа из система Министарства одбране“, са основним одговорностима за планирање и буџет одељења.
Други је активни официр војне обавештајне службе, који је био одговоран за прикупљање информација о хибридним претњама и ризицима, укључујући оне из Руске Федерације. Трец́и учесник је војнообавештајни официр који је учествовао у неколико мисија бугарских војних контингената у иностранству.
Четврти осумњичени је бивши војнообавештајни официр, који је у иностранству распоређен за секретара, војног аташеа и аташеа одбране. Директор је регистра за поверљиве податке у Народној скупштини.
Коментари
„Истрага је од посебног значаја за безбедност Бугарске, ЕУ, НАТО-а и Сједињених Држава. Нема другог таквог случаја после 1944. Почели смо да заборављамо да волимо домовину, да смо бугарофили, да бранимо наш национални интерес и не продајуц́и га ни за пени “, рекао је главни тужилац Иван Гешев.
„Не мрзимо ниједну страну земљу, али морамо и морамо бранити Бугарску“, додао је он.
„Ово није први пут да смо сведоци поступања страних амбасада неспојивих са Бечком конвенцијом о дипломатским односима, а ми ове случајеве дефинишемо као недопустиве.
Министарство спољних послова наставиц́е да делује у складу са устаљеном међународном праксом у успостављању таквих случајева“, рекли су из министарства спољних послова.
