Pojedini proizvodi sa domaćih farmi dostižu veoma visoke cene zbog male proizvodnje i ograničene ponude.
Krave, svinje, ovce i kokoške nisu jedine životinje od kojih u Srbiji može da se napravi posao. Postoje i mnogo neobičniji primeri uzgoja, a među njima su jeleni, nojevi, puževi i magarci.
Kod nekih se prihod ostvaruje prodajom mesa, kod drugih jaja, kože ili perja, dok pojedini proizvodi zbog male proizvodnje dostižu veoma visoke cene.
1. Jeleni – neobična farma usred Šumadije
Uzgoj jelena može biti zanimljiva, ali veoma specifična poslovna niša. Za razliku od klasičnog stočarstva, ovakav uzgoj zahteva odgovarajuće zemljište, posebne uslove držanja i ispunjavanje propisa koji se odnose na divljač.
Vrednost jelena može značajno da varira, a zavisi od vrste, starosti, porekla, kvaliteta grla i karakteristika rogova. Posebno su traženi primerci sa atraktivnim rogovima, dok određene vrste i varijeteti imaju dodatnu vrednost zbog svoje retkosti.
Prihod može dolaziti iz više pravaca. Meso jelena ima svoje tržište kao specijalitet, dok se žive životinje mogu koristiti za dalji uzgoj i unapređenje genetskog potencijala. Rogovi se, sa druge strane, mogu plasirati kao dekorativni ili kolekcionarski predmet.
Ipak, ovo nije posao koji se može pokrenuti kao obična farma. Potrebno je dovoljno prostora, kvalitetna ograda, odgovarajuća ishrana i veterinarska briga, kao i ispunjavanje zakonskih uslova za držanje i uzgoj divljači.
Zbog toga uzgoj jelena više predstavlja specijalizovanu nišu nego klasičnu poljoprivrednu proizvodnju. Visoka vrednost pojedinih grla može biti privlačna, ali konačna isplativost zavisi od početnog ulaganja, troškova održavanja i mogućnosti plasmana.
2. Nojevi – meso, jaja, koža i perje
Uzgoj nojeva predstavlja još jednu neobičnu poljoprivrednu nišu u Srbiji, pre svega zbog toga što jedna životinja može biti izvor više različitih proizvoda.
Za razliku od klasičnog uzgoja, gde se prihod uglavnom vezuje za jedan proizvod, kod nojeva se mogu plasirati meso, jaja, mast, koža, perje, pa čak i ljuske jaja. To omogućava da se proizvodnja zasniva na više različitih tržišta.
Posebno su zanimljiva nojeva jaja, koja zbog svoje veličine predstavljaju atraktivan proizvod. Jedno jaje može težiti više od jednog kilograma, odnosno biti teško koliko veći broj kokošijih jaja.
Koža ima primenu u proizvodnji različitih proizvoda, perje može imati dekorativnu namenu, dok se meso pozicionira kao specifičan prehrambeni proizvod. Zbog toga se vrednost uzgoja nojeva ne zasniva samo na jednoj stavci, već na mogućnosti da se gotovo svaki deo životinje iskoristi.
Ipak, kao i kod drugih neuobičajenih vrsta, ovakav uzgoj zahteva odgovarajuće uslove, prostor, ulaganja i siguran plasman proizvoda. Zato je reč o specijalizovanom biznisu koji može biti zanimljiv tamo gde postoji razvijeno tržište za proizvode od noja.
3. Puževi – posao koji ne izgleda kao klasična farma
Uzgoj puževa spada među najneobičnije poljoprivredne delatnosti. Umesto velikih životinja i skupih objekata, proizvodnja se zasniva na uzgoju vrste koja zauzima relativno malo prostora.
Osnovni proizvod je puževo meso, koje ima tržište među ljubiteljima specijaliteta i u gastronomiji.
Dodatnu vrednost predstavlja i puževa sluz, koja se koristi u kozmetičkoj industriji. Upravo zbog toga uzgoj ne mora da bude usmeren samo na prehrambeno tržište.
Kao i kod drugih specijalizovanih farmi, najveći izazov je plasman. Proizvodnja sama po sebi nije dovoljna ako ne postoji sigurno tržište za finalni proizvod.
4. Magarci – mleko koje može da dostigne 40 evra po litru
Na kraju, magareće mleko predstavlja jednu od najneobičnijih niša u domaćoj poljoprivredi. U Srbiji postoje gazdinstva koja se bave uzgojem magaraca upravo zbog proizvodnje mleka, ali je njegova količina veoma ograničena.
Jedna magarica daje svega oko 0,2 litra mleka dnevno, odnosno približno 40 do 45 litara godišnje. Mala proizvodnja direktno utiče na cenu, pa litar magarećeg mleka može dostići oko 40 evra.
Od ovog mleka može da se proizvodi i sir, ali je proizvodnja još zahtevnija. Za kilogram sira potrebno je oko 25 litara magarećeg mleka, zbog čega takav proizvod može imati višestruko višu cenu od uobičajenih sireva.
Upravo mala količina proizvodnje čini ovu delatnost specifičnom. Visoka cena mleka i proizvoda od njega može biti privlačna, ali ograničena proizvodnja znači da je reč o maloj i specijalizovanoj tržišnoj niši.
Od jelena vrednih hiljade evra, preko nojeva čiji se različiti proizvodi mogu zasebno plasirati, do puževa i magarećeg mleka, neobičan uzgoj u Srbiji otvara poslovne mogućnosti koje se razlikuju od klasične poljoprivrede. Ipak, konačna isplativost zavisi od troškova uzgoja, plasmana i stvarne potražnje, a visoka cena proizvoda ne znači automatski i visoku zaradu.
