Neuhvatni tonovi bitisanja drhte na usni
Naši jauci ćute dugo u duši smeha
Sa svakim novim danom ruše se najlepši sni
Nedoumicom razlike čednosti i greha
Život ljubavi ukrade najdublju suštinu
Dok pitamo se zašto neke granice nismo
Preskočili kao nedostojnu nam visinu
Sakrivši nade u nikom napisano pismo
I tek kad sve kraj nas mine tiho, neosetno
Spoznamo ko zna koga u svemu što smo hteli
Pogled nam zaluta u sećanje tuđe, setno
Jer za naše nismo marili i nismo smeli
(Raskršća nesanice)
Anđelko Zablaćanski